KOLUMNA: Putovanje nakraj noći: Metak – “Split at Night” (1981.) (13/15)
29. siječnja 2023.
Nikola Knežević (2794 Članci)
Podijeli

KOLUMNA: Putovanje nakraj noći: Metak – “Split at Night” (1981.) (13/15)

Kolumna pred vama pokušaće da u sledećih godinu dana, svake poslednje nedelje u mesecu, odgovori na pitanje koje su rokenrol pesme iz zajedničke jugoslovenske zaostavštine i dalje aktuelne? Svedoci smo da je preko YouTubea i streaming servisa celokupna stara muzika postala instantno dostupna. Tim je važnije pitanje – šta od te baštine, ako išta, ima još uvek smisla?

Naša teza biće da je period pre, za vreme i oko „novog talasa“ (1979. – 1982.) dao niz autora i kompozicija koje su postale deo opšte kulture na ovim prostorima. Odabrali smo za vas 15 pesama koje su verovatan vrhunac rada ključnih bendova iz tog perioda, grupa što su inspirisale najveći deo današnje misleće muzičke scene, postajući deo svačijeg odrastanja.

Zašto je to bitno? Ovi primeri nam na našem jeziku pokazuju kako popularna muzika može biti nešto više od zabave, nešto što opisuje kako stvarno živimo.

Dragan Ambrozić

Putovanje nakraj noći: Metak – “Split at Night” (1981.)

Potpisnik ovih redova služio je Jugoslovensku narodnu armiju kao pripadnik ratne mornarice u Puli, u isto vreme kad su se u regrutnom centru, u kasarni “Karlo Rojc”, nalazili i neki članovi tada poznate grupe Metak, predstavljajući naš vojni bend. Njihov najveći hit “Da mi je biti morski pas” bio je naša interna himna, naravno na radost oficira, koji su i sami osećali da su zbog toga nekako postali cool. Bila su to “new wave” vremena, od oktobra 1980. do avgusta 1981, u kojima je bilo moguće da se prvog jutra u vojsci suočim sa skromnim doručkom, ne znajući šta posle treba da radim, dok stariji vojnik pušta sa kasetofona svež debi album Azre u celosti; da potom, nekoliko meseci kasnije, čistimo spavaonice skačući uz kompletan “Crno-bijeli svijet” Prljavog kazališta; kao i da poslednjeg dana u JNA, čim sam izašao – konačno u civilnom odelu posle dugo vremena – odem u lokalnu prodavnicu ploča, da bih tu, odmah, u Puli, kupio tek objavljenu ploču Šarla akrobate. Bila je to naša kultura i pripadali smo joj svim srcem.

TINEJDŽERSKA DEPRESIJA

Splitska grupa Metak, u svojim dobrim trenucima, više je zvučala kao engleski sastav Eddie and the Hot Rods na albumima “Teenage Depression” i “Life on the Line” ili bar nešto slično – “izgubljeni link između pub i punk rocka” – tvrd i agresivan zvuk, ali ne baš na punkerski način. U lošim trenucima, podsećala je, naravno, na Bijelo dugme, što je samo ilustracija komedije zabune koja je inače vladala na našoj rok sceni i verovatno bila posledica raznorodnih interesovanja i ambicija unutar samog benda. Osim pomenutog enormnog uspešnog singla, sa morskim psom u glavnoj ulozi, Metak su poznati i po numeri “Rock ‘n’ Roller”, čije ime je preuzela istoimena uticajna autorska rok emisija TV Beograda, lansirajući novotalasnu estetiku u televizijskom mediju, sa ultimativnom arty režijom što su je potpisivali Boris Miljković i Branimir Dimitrijević – Tucko. No, pesma po kojoj će sigurni biti upamćeni zove se: “Split at Night”.

Jeste, kad preslušate “Split at Night” možda ćete reći da je u pitanju modernizovani hard rock ili bar power pop, a ne baš striktno new wave – ali ne bi ovakvog zvuka ni bilo kod nas da ga “novi talas” nije dosegnuo. No, ključnu razliku čini tekst. To i nije tekst, u uobičajenom smislu reči, nego pravi rokenrol film sa britkom novotalasnom gorčinom. Film o tome kako niko ne može da pobegne od sebe i izgubi se u gomili, posebno ako živi u mestu gde se nikad ništa ne dešava.

Epopeja teskobe malog, skučenog grada, koju sadrži ova pesma, jedinstvena je u jugoslovenskom rokenrolu. Iz nje izniče prozaična istina, u kojoj su se mogli prepoznati svi gradovi u SFRJ, počev od onog najvećeg, Beograda: oni su bili urbane kulise, što su se tek pretvarale u prave moderne naseobine, ali su u vreme “novog talasa” još uvek najvećim delom bile samo grandiozne spavaonice, gde se malo šta od stvarnog života dešavalo (čak i to stegnuto i skriveno na privatnim žurkama, u zabačenim, sporednim ulicama ili vikendicama…).

Socijalni komentari, da kažemo i to, uopšte nisu bili česti u jugoslovenskoj rok muzici onog doba. Time je ovaj istup dragoceniji, jer je perfektno očuvao čemer koga bi sad svi apologeti “zlatnih osamdesetih” rado da zaborave. Ova pesma čini bolno jasnim da je samo privid kako u svom rodnom mestu možeš da ostvariš išta od svojih snova – zapravo ne možeš ništa, jer su mogućnosti male, i mnogo toga nije dopušteno.

“Spilt at Night” i grupa Metak, redak su primer onog glasa koji dolazi iz uslovno rečeno provincije, a stiže do široke javnosti u Jugoslaviji. I mada je bend nekako bio shvaćen kao prijateljski saputnik “novog talasa”, više nego njegov integralni deo, ova pesma je definitivno bila numera što je nedostajala, mada su je punk i novotalasni sastavi stalno obećavali – društveno angažovana stvar koja objašnjava gde, zapravo, živimo.

JUGOSLAVIJA AT NIGHT: POBUNA PROTIV PALANKE

Svi ti cool bendovi iz većih mesta, svi ti pravoverni punkeri Ljubljane, Zagreba i Beograda, uglavnom su još uvek boravili kod svojih roditelja, i nikako nisu smogli snage da snime ovako uzburkano svedočanstvo – kako je stvarno bilo živeti u urbanoj Jugoslaviji. Tek kad čujete kolika je ogorčenost obojila glas Željka Brodarića Jappe, dok bend iza njega divlje drma, možete zaista da osetite u kojoj meri su naši tadašnji gradovi bili klopke za mlade.

I nema drugog, boljeg opisa – od tog. Svašta je bilo nemoguće, sve strogo nadzirano, i mnogo toga se nije smelo niti moglo. Večno si morao da se suzdržavaš od toga da budeš ono što jesi i da pomno paziš šta javno pričaš. Zato su gradovi na kraju i eksplodirali sa muzikom nazvanom “novi talas”. Nije bilo ničeg drugog da se radi, i ničeg drugog što bi se usudio da učiniš sa sobom.

Herojski je podvig sastava Metak – koji formalno nije bio “new wave”, niti je dolazio iz nekog formalnog republičkog centra – u tome što je najbolje objasnio zašto je “novi talas” morao da se desi, i to po celoj zemlji: kao večni otpadnici po poreklu opevali su sa dužnom ironijom svoj Split noću, a naravno mogla je biti i Subotica, Maribor, Tuzla, Bitolj, Nikšić… ali i Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje, Titograd. Sva ta mesta, pa i najveća među njima, bila su baš kao Split – mnogo više provincijalna, nego što je iko želeo da prizna… Turistički slogan iz naslova, to je samo još više isticao, kao svojevrsno ruganje realnosti. “Split at Night” bio je omladinska pobuna protiv vladajućeg, svejugoslovenskog palanačkog stanja duhova, koje je i velike gradove pretvaralo u sela.

Zastrašujuća je to pesma. Nema izlaska iz nje. Ovde svetlo na kraju tunela ne postoji ni kao pomisao. Samo tama.

JAPPA SAM NA SVETU

“Split at Night” počinje bluz uvodom, koji nas sprema za još jedno putovanje nakraj noći. I onda počinje vožnja do svitanja.

Ovu pesmu živom čini pominjanje svih važnih mesta splitske topografije, na kojima se, naravno, ništa ne zbiva, osim sučeljavanja sa sobom i fatalnim prolaskom svog vremena. I vi nimalo ne sumnjate da je narator više nego bezbroj puta prelazio preko Rive idući do Geta, potom uletao u Peristil, kao glavno okupljalište mladih na otvorenom, gde se suočavao sa svim svojim neprijatnim sećanjima, da bi na kraju večernjeg obilaska dospeo u tada popularni kafić kod Džaje, lokal na Ovčicama tipa “poslednje šanse” gde “džuboks svira blues svu noć”. Potom bi usledio usamljenički put kući, uz varljivu nadu da se usput bar malo zaboravilo na sebe i svoju stvarnost. Prinudno duhoviti refren “Split at Night”, najbolje osvetljava to ništavilo. On je još neutešniji, jer ga ne izgovara neki intelektualni gradski pesnik, niti osvešćeni heroj ulice, nego jedan običan momak, koji se ovom pesmom miri sa svojom sudbinom, shvatajući da nikad neće postati ništa više od proseka. Koliko je takvih sudbina ostalo razasuto širom bivše države?

Da sve bude vezano za lokalitete, kompozicija je snimljena u domaćem studiju “Tetrapak” u Splitu, gde je bend radio na svom drugom po redu albumu “Ratatatatija” (Suzy, 1981), a u kome će kasnije raditi i neka druga ugledna imena (Haustor upravo tu beleži svoje remek-delo “Treći svijet”). Članovi Metka su u tom trenutku bili: Mirko Krstičević (bas), Matko Jelavić (bubnjevi), Zlatko Brodarić (gitara), te Željko Brodarić Jappa (gitara, vokal i autor kompozicije), a kad pogledamo njihove potonje karijere, jasno je koliko je pomenute raznorodnosti ovde bilo na jednom mestu (Krstičević docnije komponuje klasičnu, filmsku i pozorišnu muziku, Jelavić postaje poznati pop pevač, Zlatko Brodarić studijski muzičar, a Jappa sa ćerkom uspešno izvodi jazz). Moguće da je razlog zašto je skup tako različitih talenata uopšte bio na jednom mestu – skučenost perspektiva za muzički talentovane, a slobodoumne dečake u njihovom gradu, u kome je rok i tako uvek bio u senci dalmatinskog popa i onog čuvenog letnjeg festivala. Tek, jedan trenutak istinskog prosvetljenja, omogućio je Metku da potpiše pesmu u koju je stalo toliko toga, kao da je neko komprimovao jugoslovensku atmosferu tog doba u nekoliko minuta, sačuvavši je do danas.

“Split at Night” opis je one pozadine na kojoj je “novi talas” odjednom bio moguć.

Ima nečeg strahovito tužnog kad odrastao čovek citira dečju knjigu, kao svoj oslonac. “Pale sam na svetu”, danskog psihologa i spisatelja za decu Jensa Sigsgarda, bila je mnogima draga slikovnica: u njoj se opisuje dan u životu dečaka što je poželeo da svi nestanu, zato što ga gnjave, i onda se njegov san ispunio – jednog jutra probudio se sâm u gradu. Najpre se zabavljao, pošto je mogao da radi šta god mu padne na pamet, a onda mu je postalo dosadno tako samom. Do kraja se i rasplakao, jer mu ništa nije išlo od ruke i nikog nije bilo sa njim da mu pomogne – bio je totalno sam. Tek tad se probudio i shvatio da su mu tata i mama ipak tu, bio je zahvalan zbog toga. Više nije poželeo da bude sam na svetu.

Ali, pominjanje ove knjižice u pesmi “Split at Night”, razotkriva nam emociju iz koje ona potiče.

“Split at Night” pesma je o samoći, totalnoj samoći, koja je tako dobro sačuvala doživljaj onog vremena na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete – a posebno osećaj beskonačne usamljenosti iz kog je “novi talas” nastao.

Dragan Ambrozić

Izjava Željka Brodarića Jappe (ekskluzivno za ovu kolumnu):

“Nakon dva singla i prvog LP-ja u ‘Tetrapaku’, Metak je pogodio ravno u vrh svih top lista trećim singlom ‘Da mi je biti morski pas’. U mojoj pjevačkoj interpretaciji sam se jako dobro osjećao u tom mediteranskom rocku i želio sam to imati i u novim pjesmama koje smo spremali za drugi LP Metka ‘Ratatatatija’. Prva verzija pjesme ‘Split at Night’ je vjerojatno moj najbolji autorski doprinos, kojim sam želio trasirati takvo daljnje usmjerenje grupe. Metak se ipak ugasio prije trećeg albuma i moje nove pjesme sam uradio na solo LP-ju ‘Majmuni’, na kojem je i druga, dorađena verzija ‘Split at Night’. Ponovo sam snimio bas i neke gitarski pasaže, produkcijski doradio bubnjeve i generalni mix. Ova verzija se nalazi i na mojoj producentskoj kompilaciji ‘Moj Novi Val’. Pjesmu sam koncertno izvodio tek sredinom 2000-ih s mojim tadašnjim fusion triom. Danas, nakon dugog vremena, jazz duo Sara & Jappa, koji činimo moja kći Sara i ja, organizatori smo Split at Night Jazz Festivala, koji je izrastao iz naših samostalnih koncerata, uz koje svakog ljeta nastojimo našoj publici ponuditi i nekoliko večeri s nastupima nama dragih jazz izvođača raznovrsnih jazz izričaja. Tako ‘Split at Night’ živi i dalje u ovom festivalskom jazz ruhu.”

Metak – “Split at Night”

Navečer izlazim u grad isfrustriran
Curi mi znoj niz leđa
Odijelo se lijepi uz tijelo
Putujem sretno od Rive prema Getu
Baš kao Pale sam na svijetu.

Na Peristilu sretnem moje drugo ja
I lažem sam sebe i kažem sam sebi
Skini mi se s glave
A on mi vadi žuč i uspomene
Uspomene erogene, uspomene što pale.

Provedem ludo veče, Split at night
Obiđem svo to smeće, Split at night
Split at, Split at, Split at
Split at night
Split at, Split at, Split at
Split at night.

Jer njegov noćni život fantastičan je.
Split at, Split at, Split at
Split at night.

Kod Džaje džuboks svira blues svu noć
Zaboravljam dan
Zaboravljam što me dovelo ovdje
Putujem niz ulice i vjerujem
Da je daleko iza mene lice iz ogledala.

Uz malo, malo sreće, Split at night
Prođe i ovo veče, Split at night
Split at, Split at, Split at
Split at night
Split at, Split at, Split at
Split at night.

I moj je noćni život fantastičan.
Split at, Split at, Split at
Split at night.
Split at, Split at, Split at
Split at night.

*U sledećim kolumnama Dragan Ambrozić ekskluzivno za Music Box piše o Katarini II i Disciplini kičme.