KOLUMNA: Najbolje pesme jugoslovenskog alternativnog roka (1983. – 1991.) (4/12) – Zabranjeno pušenje – “Anarhija all over Baščaršija”(1984.)
28. travnja 2024.
Dragan Ambrozić (19 Članci)
Podijeli

KOLUMNA: Najbolje pesme jugoslovenskog alternativnog roka (1983. – 1991.) (4/12) – Zabranjeno pušenje – “Anarhija all over Baščaršija”(1984.)

Kolumna pred vama pokušaće tokom cele ove godine, svake poslednje nedelje u mesecu, odgovori na pitanje koje su rokenrol pesme iz zajedničke jugoslovenske zaostavštine i dalje aktuelne? Svedoci smo da je preko YouTubea i streaming servisa celokupna stara muzika postala instantno dostupna. Tim je važnije pitanje – šta od te baštine, ako išta, ima još uvek smisla?

Jedini mogući nastavak priče o “novom talasu” (1979. – 1982.), jeste onaj o jugoslovenskoj alternativnoj rok sceni (1983. – 1991.). Mada u ono vreme nije tako nazivana, raznorodna muzička scena utemeljena u alternativnoj umetničkoj praksi (skupa sa filmom, stripom, vizuelnom umetnošću i pozorištem), a koja je tokom osamdesetih stigla do nas sa talasom demokratizacije društvenih odnosa u SFRJ, bila je upravo to – pandan alternativnoj rok sceni bilo gde u svetu.

Ovaj period dao je niz autora i kompozicija koje su pokrenule niz ključnih društvenih pitanja, produbljujući tako proces započet “novim talasom”. Posredstvom mreže studentskih i omladinskih centara, klubova, magazina, novina i radio stanica, popularna muzika pravljena od strane mladih ljudi bila je više nego ikad konkretno uključena u tokove koji su menjali zatečeni socijalni status quo.

Odabrali smo za vas 12 programskih pesama najvažnijih bendova iz tog perioda, grupa što su inspirisale najveći deo tadašnje, pa i današnje misleće muzičke scene, postajući usput deo opšte kulture i svačijeg odrastanja.

Zašto je to bitno? Ovi primeri nam na našem jeziku pokazuju kako popularna muzika može biti nešto više od zabave, nešto što opisuje kako stvarno živimo.

Dragan Ambrozić

ULIČNE ISTINE

Zabranjeno pušenje – “Anarhija all over Baščaršija” (1984.)

Tačno četrdeset godina od kako su Zabranjeno pušenje objavili svoj prvi album “Das ist Walter”, on i dalje zvuči kao živa stranica otrgnuta iz dnevnika jugoslovenske svakodnevice.

Njegov glavni junak je Sarajevo. U kanonu Zabranjenog pušenja, Sarajevo je ona über-provincija koja se možda nikad neće izlečiti od svog provincijalizma. Njihovi crnohumorni “new primitives” junaci žive u stilizaciji pakla palanke u svom najmonstruoznijem obliku, što je jedna od ključnih tema socijalne stvarnosti Jugoslavije, kojom se fini momci iz Ljubljane, Zagreba i Beograda nisu često bavili, pošto im to nije bilo upisano u iskustvu. Zato je debi album Zabranjenog pušenja jedna od najozbiljnijih rokenrol ploča iz SFRJ, jer se na dirljiv način, tinejdžerski iskreno, bavi onom lakiranom svakidašnjicom što je davila milione mladih, kojima se nikakva perspektiva nije nudila, a život je prolazio u snalaženju da se do nekakvog života dođe.

Topla, humanistička suština ove ploče stoga daje glas svim onima koji su živeli na periferiji društva, bez nade da će ikad doživeti neki bolji scenario u svojim životima, a kamoli pravo rokenrol iskustvo. Kao anti-Bijelo dugme, Zabranjeno pušenje će sa mangupskom uličnom duhovitošću demistifikovati sve čari urbanog primitivizma na svoja prva dva albuma – “Das ist Walter” i “Dok čekaš sabah sa šejtanom” (oba Jugoton). Nepomenuti Bregović je tu služio kao simbol već izgrađene loše prošlosti, lažna kompromisna rok kulisa, u kojoj za ovakve mlade gubitnike i tako nikad nije bilo mesta. Upravo održane Zimske olimpijske igre samo su podsećale na sve ono pozitivno u šta bi Sarajevo moglo da se pretvori, ali nije.

Mitologija grada koji to pokušava da bude, ključna je priča koju nam rano Zabranjeno pušenje pripoveda. Sarajevo ovde izrasta u metaforu svih naših gradova, naročito njihovih polutanskih predgrađa, u kojima je ruralno tek počinjalo da srasta sa betonom.

To je svet u kome je moguća “Anarhija all over Baščaršija”, pesma koja otvara njihov debi album.

Foto: Vedran Levi

NE NERVIRAJ SEJU

Njihov zvuk je autentično garažni. Gitare zveče, ritam sekcija ne ubada uvek dobro, klavijature pište, saksofon zavija, pevač deluje mahnito, a ceo bend preti da se furiozno uruši dok svira. Ipak, to se ne dešava i pravo ni iz čega nastaje magija nervozne storije o stvarnom životu na ulicama jugoslovenskog grada, ispričana jezikom zbilje.

Tu vam je sve moglo biti oduzeto i prisvojeno, pa čak i sama pesma, koja direktno polemiše sa motivom Sex Pistolsa iz “Anarchy in the U.K.”, izvrćući ga naopako. U verziji Zabranjenog pušenja, prilagođenoj našim okolnostima, anarhija već vlada Baščaršijom, ali anarhija siledžijskog nasilja, koje se prihvata maltene kao društvena norma. Kad glavni anti-junak Sejo bije hipika ili svoju devojku – njemu se niko ne suprotstavlja, pošto je naizgled to njegovo pravo – jer su ga pomenuti iznervirali. A čim se Sejo iznervira, on time automatski zadobija pravo da deli ćuške.

Okrenuvši ovu istinitu priču na gorku satiru, Zabranjeno pušenje otvorilo je novu stranicu rokenrola kod nas, govoreći kroz svoj bespoštedni humor mnogo više o stvarnosti u kojoj su njihove pesme nastajale, nego što je to bio slučaj sa prozaičnim starim rok kompozicijama, koje se uglavnom nisu ticale nikakve stvarnosti, a kamoli naše. Njihov humor imao je lično proživljen razlog, doživljen na svojoj koži, i nastao je iz dnevnog i noćnog sučeljavanja sa jednim teskobnim svetom, u kome si uvek mogao dobiti batine samo zato što si nekog nervirao.

Autentično lokalno ništavilo koje su smestili na ulice Sarajeva, moglo se dešavati bilo gde širom bivše Jugoslavije. U liku Seje sa Vratnika, svako je sa lakoćom prepoznavao nekog šibadžiju iz svog kraja. Primitivca koji se time diči. Ta vrsta neobjavljenog kulturnog rata odvijala se na ulicama svakog grada u SFRJ, svaki dan. Uvek je bilo onih koji ne vole kad muškarci nose dugu kosu, a devojke pantalone. Onih “koji preziru Zapad” i sad ima svuda, koliko hoćete.

“Anarhija all over Baščaršija” snimljena je u Studiju 17 u Sarajevu. Postava Zabranjenog pušenja je u tom trenutku bila: Dr Nele Karajlić (vokal), Mr Sejo Sexon (ritam gitara), Mujo Snažni (vodeća gitara), Munja Mitić (bas), Šeki Gayton (bubnjevi), Ogi Gajić (saksofon, flauta), Seid Mali Karajlić (orgulje, sintisajzer), te Benja, Yooroe, Dado i Mujo (prateći vokali). Kao producent se pojavljuje Mahmud Paša Ferović, dok među akterima nalazimo i tad već poznatog menadžera R. Marića-Raku, potpisanog kao izvršnog producenta.

SUDBINA STATISTA

Ima još razornih pesama na debi albumu Zabranjenog pušenja, ali one se ne mogu razumeti bez numere „Anarhija all over Baščaršija“. Ta pesma postavlja scenu za sve Šekije, Abide, Selene, jamu Raspotočje i Čejene koji odlaze, i od nje počinje da se odmotava naracija ove ploče.

Zabranjeno pušenje je na “Das ist Walter” fantastično jasno ocrtalo sve ono što je nedostajalo u jugoslovenskom rokenrolu do tad: realnost grada i zemlje u kojoj je ploča nastala prosto se može i danas omirisati. U skladu sa tim, bend je ovde zvučao kao pravoveran podrumski rok bend, očigledno nadahnut punkom, ali samosvojan i orginalan u svojoj odanosti lokalizmima. Iz nekog razloga, potpisniku se uvek činilo da postoji neka veza između stvaralaštva rane Azre i ranog Pušenja – oba benda su rokenrol doživela kao nešto što raste kod nas. U njihovoj verziji, rok muzika sa svojim herojima deo je naše svakodnevice, i može se prepoznati u svakom sokaku sa dvorišnim kućicama, na pijaci, u kafani, ispred kioska, u malim avlijama sa zajedničkom česmom i među tek izniklim novogradnjama.

Rano Zabranjeno pušenje bilo je u potrazi za socijalnom pravdom, koja – do tad je postalo očigledno – nije postojala u jugoslovenskom društvu osamdesetih. Skoro svaka njihova pesma na prvoj ploči govorila je o nekoj društvenoj nepravdi ili o nekom nesrećnom pojedincu, objektivnoj žrtvi životnih okolnosti van njegove moći uticaja. Pod uticajem fatalne kombinacije nemaštine i strasti, pred nama se odvijaju dobro poznate drame iz komšiluka, sa akterima koje kao da svi poznajemo.

Do kraja albuma, postaje više nego jasno da smo u toj priči o tipičnom jugoslovenskom životu zapravo svi mi bili samo statisti „za masovne i grandiozne scene“ (citat iz: „Neću da budem Švabo u dotiranom filmu“). Baš tako je na kraju izgledao i raspad SFRJ, u kome smo u najvećem broju bili upotrebljeni kao statisti.

Dragan Ambrozić

Mr Sejo Sexon (ekskluzivna izjava za ovu kolumnu)

“Pjesma je zapravo prvi put kada sam se usudio i ohrabrio da bendu ponudim jedan svoj tekst. Do tada sam za bend uglavnom radio muziku, Elvis J. Kurtović je pravio tekstove. Ovaj tekst je bio moj neki prvijenac i zbog toga je to za mene bilo uzbudljivo iskušenje, donijeti to pred njih i moram da kažem da mi nije bilo svejedno. Sa strahom sam očekivao reakciju benda na tu pjesmu. Međutim, Drale, Neletov brat je također na taj tekst napravio zaista fantastičnu muziku. Ta sinergija nas dvojice koautora je donijela nepodijeljene i dobre reakcije, a ta pjesma je došla u proces proba, snimanja demo snimaka, te postala standardni dio našeg repertoara.

Sejo jeste postojao. Ja sam zapravo citirao i njegov imidž, ne samo fragmente iz njegove biografije, kao što je mlaćenje hipika i kako se to kaže, pedagoški šamar curi. Citirao sam ga u njegovom outfitu. Imao sam isti sako kao i on i iste bijele hlače. Na to sam stavio kamaru nekih znački, što pankerskih, što onih RMK Zenica i “Titovim stazama revolucije”. Tako da sam s tim značkama iskitio taj sako i kad sam se pojavio na prvom koncertu, pokojni Zijo iz Crvene jabuke mi je rekao – “joj, isti si Sejo sa Čaršije”. Inače, specijalnost Seje sa Čaršije su bile petarde, on se bavio ilegalnom prodajom petardi pred praznike, jer su one generalno bile zabranjene i nisu se mogle kupiti u slobodnoj prodaji. Ali su se švercale iz Trsta i plasirale na domaće tržište. Inače su se prodavale u ulici Vase Miskina, što je današnja Ferhadija, i tamo u epicentru Čaršije.

“Anarhija all over Baščaršija” zapravo je neki zaštitni znak cijelog našeg zvuka i neke cijele naše energije. Mi smo na toj prvoj ploči dosta vukli na punk i pjesme su bile dosta brže, žestoke i s po 190 ili 200 BPM-a. Mislim da je na neki način predstavljala naš trademark i brend, odnosno to je bilo ono po našem mišljenju što je slušalac po prvi put trebao da čuje kada postavi pitanje – što je to Zabranjeno pušenje.

Ona je bila, možemo reći, noseći dio našeg showa. Na toj pjesmi, koja je trajala neke dvije minute, pokušavali smo da oborimo rekord u brzini izvođenja iste. I kako je bila kratka – po nekoliko puta se svirala, a Nele je sa štopericom stajao kao trener, vidno nezadovoljan našim radom. Upozoravao nas je da smo je odsvirali za 2:07 i da je to nedopustivo loš rezultat. Onda smo je svirali još brže i brže, a to je publici bilo beskrajno smiješno. Na kraju bismo je sveli na jedan šum, toliko smo je brzo svirali, a ona bi došla na minut i 47 sekundi. Onda bismo bili kao zadovoljni i pohvalili se publici da smo ispunili normu. To bi bilo to, pozdravljam vas i svu raju koja vas prati. Ćao!”

Dr Nele Karajlić (ekskluzivna izjava za ovu kolumnu)

“Anarhija” se rodila čim se uspostavio Novi Primitivizam. Skoro sljedeći dan. Muzika za tu pjesmu je nastala ranije. Ja sam je napisao još u vrijeme arhaičnog perioda Zabranjenog pušenja, mnogo godina prije naše prve ploče. Tekst je napisao Sejo Sexon. Refren, “Anarhija all over Bašćaršija”, je, naravno, replika na “Anarchy in the U.K.” Sex Pistolsa. Snaga te dvije pjesme je, manje više, ista, samo što je naša pjesma brža!

Sejo nije postojao. Sejo je imaginarni lik koji je predstavljao model “mainstream primitivsa”. Njegove karakteristike su uglavnom za žaljenje. Tekst u kome neko udara djevojku, prebija ljude po ulici, danas vjerovatno ne bi prošao bez skandala. Doduše, i te 1984. godine, ploča “Das ist Walter” je bila obilježena kao šund. Naša je opsesija bila da se bavimo ljudima sa margina i da kroz njih gradimo “pokret” koji će postati autentičan i jedinstven. Mi smo se toliko duboko sjedinjavali sa našim likovima, da smo i na pozornici, i u životu, garderobom oponašali Seju iz ove pjesme.

Tada nismo imali jasnu ideju o konceptu albuma. “Anarhija” je, po prirodi stvari bila na broju jedan, ali ne sa idejom da bude hit, već da otvori ploču koja ima mnogo toga da kaže. Koliko smo mi bili daleko od svijesti šta radimo, najljepše govori činjenica da smo dugo polemisali o tome da li da “Zenica blues” uopšte bude na albumu ili ne. Njenu snagu nije primijetio ni Jugoton, izdavač. Oni su za prvi singl izdvojili pjesmu “Šeki is on the road again”. “Šeki” je postala kultna pjesma, “Anarhija” je ostala simbol tog vremena, a “Zenica Blues” nam je promjenila živote.

“Anarhija” je bila najkraća i najbrža pjesma koju smo izvodili. To nam je, kao ljubiteljima Ramonesa, bilo jako važno. Nije bilo koncerta na kojem je nismo izvodili, a ja je, istina rijetko, izvodim i danas.”

Foto: Vedran Levi

Zabranjeno pušenje – „Anarhija all over Baščaršija“
Sejo se danas super osjeća
Sinoć je na ulici razbio hipika
Mali je pokrio lice rukama
Ali je ostao bez bubrega

Sejo se malo muči dok razmišlja
Al’ sinoć ga nije izradila riba
Opucô joj je odmah dva šamara
Kad ga je za mecu slagala

Anarhija all over Baščaršija
Anarhija, Sejo se danas super osjeća
Anarhija all over Baščaršija
Anarhija, Sejo se danas super osjeća

Sejo voli Hanku i Šabana
Nervira ga ono “A” po zidovima
Sejo je jučer razbio hipika
Sejo je junak s Vratnika

New primitives all over Baščaršija
New primitives, Sejo se gnuša Zapada
New primitives all over Baščaršija
New primitives, Sejo se gnuša zapada

*u sljedećim nastavcima, pišemo o pjesmama grupa KUD Idijoti, Borghesia, Cacadou Look, Boye, Mizar, Let 3, Obojeni program i Majke