Kolumna pred vama pokušaće tokom cele ove godine, svake poslednje nedelje u mesecu, odgovori na pitanje koje su rokenrol pesme iz zajedničke jugoslovenske zaostavštine i dalje aktuelne? Svedoci smo da je preko YouTubea i streaming servisa celokupna stara muzika postala instantno dostupna. Tim je važnije pitanje – šta od te baštine, ako išta, ima još uvek smisla?
Jedini mogući nastavak priče o “novom talasu” (1979. – 1982.), jeste onaj o jugoslovenskoj alternativnoj rok sceni (1983. – 1991.). Mada u ono vreme nije tako nazivana, raznorodna muzička scena utemeljena u alternativnoj umetničkoj praksi (skupa sa filmom, stripom, vizuelnom umetnošću i pozorištem), a koja je tokom osamdesetih stigla do nas sa talasom demokratizacije društvenih odnosa u SFRJ, bila je upravo to – pandan alternativnoj rok sceni bilo gde u svetu.
Ovaj period dao je niz autora i kompozicija koje su pokrenule niz ključnih društvenih pitanja, produbljujući tako proces započet “novim talasom”. Posredstvom mreže studentskih i omladinskih centara, klubova, magazina, novina i radio stanica, popularna muzika pravljena od strane mladih ljudi bila je više nego ikad konkretno uključena u tokove koji su menjali zatečeni socijalni status quo.
Odabrali smo za vas 12 programskih pesama najvažnijih bendova iz tog perioda, grupa što su inspirisale najveći deo tadašnje, pa i današnje misleće muzičke scene, postajući usput deo opšte kulture i svačijeg odrastanja.
Zašto je to bitno? Ovi primeri nam na našem jeziku pokazuju kako popularna muzika može biti nešto više od zabave, nešto što opisuje kako stvarno živimo.
Dragan Ambrozić
KONAČNO SLOBODNA
Cacadou Look – “Sama” (1987.)
Cacadou Look bile su autorke prvog albuma jedne sve-ženske postave u Jugoslaviji, objavljenog pod imenom “Tko mari za čari” za Jugoton – do čega je došlo tek 1987. (ne zaboravimo taj tako kasni datum nikad!). Udarni singl bila je himna ženskog oslobođenja pod imenom “Sama”.
Dolazeći iz Opatije, doma najvećeg pop festivala u SFRJ (Opatijski festival ili “Dani jugoslavenske zabavne muzike” od 1958., manifestacija na kojoj se birao naš predstavnik za Pesmu Evrovizije), nalazeći se pokraj alternativno živahne Rijeke, devojke koje su činile Cacadou Look odrastale su okružene različitom muzikom. One su i pre svog početka pripadale alternativnoj kulturi, već i po činjenici da su im momci bili odreda u riječkim underground bendovima, te su se jednostavno kretale u okviru tog miljea. Druga i naravno ključna odrednica alternativnog pripadništva bila je to što su u pitanju autorke svoje muzike. Biti potpuno samosvojna žena na muzičkoj sceni, pre 40 godina beše totalno revolucionarno – i ne zavaravajmo se da je bilo drugačije, uprkos svoj modernosti “novog talasa”, koji je damama samo otškrinuo vrata.
Zapravo, tek u post-new wave vremenima tokom sredine osamdesetih, devojke su počele da zauzimaju važnije umetničke – mada još ne i poslovne – pozicije u ovdašnjem muzičkom biznisu. Nabrojaćemo kao primere imena tada aktivnih značajnih sastava, kakvih nije bilo do 1980.: pre svega 100% ženske postave Boye i Tožibabe, te bendovi sa važnim pevačicama – Paraf (u drugoj inkarnaciji sa Vim Colom), potom Xenia (Vesna Vrandečić), Videosex (Anja Rupel), Denis & Denis (Marina Perazić), Zana (Zana Nimani), Karlowy Vary (Varja Orlić). Tu su i dramatične pop persone Slađana Milošević i Bebi Dol, i konačno Margita Magi Stefanović, kao simbol tog vremena, čije su kreacije na klavijaturama i u aranžmanima sve vreme presudno uticale na zvuk grupe Ekatarina Velika. Posebno je zanimljiv slučaj beogradskog sastava VIA Talas (žensko-muški duo, kog su činili Mira Mijatović i Bojan Pečar) – oni su još 1983. imali pesmu pod imenom “Sama” na svom jedinom LP “Perfektan dan za banana ribe” (Sarajevo Disk), čiji tekst je govorio o devojci koja posle raskida veze nevoljno otkriva da ostaje sama i nastavlja odlučno svojim putem, na neki način nagoveštavajući mnogo smeliju žensku samosvest, koju će ubrzo zatim doneti Cacadou Look.
Ženske postave ni u svetu nisu lako dolazile do mainstream uspeha, bez obzira što su postojale još od šezdesetih (The Shangri-Las), i nastavile da se tokom sedamdesetih pojavljuju u hard rock (The Runaways, Girlschool) ili new wave obličju (The Slits, The Raincoats). Nigde nije bilo mnogo drugačije, sve do osamdesetih, kad su na vrhove top lista stigle prve postave sastavljene samo od devojaka, kao što su The Go-Go’s i The Bangles u Americi. Upravo će one stvoriti savremeni model femininog autorskog pop-rocka, kog će Cacadou Look na najbolji način pretvoriti u autentičan iskaz na našem jeziku.
PORUKA U BOCI
Pesma “Sama” nam iznosi poetski program grupe Cacadou Look, i nikako ne može slučajno biti na mestu koje otvara njihov prvi album. Ona je tu da nam nešto poruči.
Kao i neke druge velike pesme, i ova počinje ljudskim glasom što ne izgovara nikakve reči, nego se oglašava kroz jedno svima prepoznatljivo strasno aa-haa-aa-haa, prepuno neizgovorenog značenja, zauzimajući naš sluh kao svoju teritoriju – tik pre nego što nam čvrsto saopšti nešto sasvim neočekivano: “Usnama približavam se / ogledalu ja / otvaraju se vrata raja / očekujem čudo”.
To je susret sa samim sobom. Nema nikakvog dečka u pesmi koja zvuči kao ljubavna, nego samo beskompromisnog suočavanja sa svojim likom, kakvo nismo dotad imali prilike da čujemo u pesmama sa pretenzijom da budu radijski hitovi u okviru jugoslovenska popularne muzike.
Melodijski sklop pesme “Sama” naglašeno je čežnjiv, i tekst to samo produbljuje, sa samilošću koju imamo prema sebi kad ostanemo sami i niko drugi nam ne može pomoći. Stihovi teku kao tok svesti, kog ne čuje niko drugi, osim nas. Ova revolucija je intimna.
Duga je senka kontrole što se nadvija nad junakinjom koja u njoj izriče svoj sudbonosni monolog, dolazeći do odluke da dalje ide sama. U pitanju je mogla biti patrijarhalna čvrsta ruka, koliko i politička, mogla je dolaziti od strane momka, oca, majke, nekog na poslu ili partijskom položaju… bilo je toliko mnogo neimenovanih punktova za ograničavanje životnog puta, a ova pesma ih je sve obuhvatila u par rečenica, kao nagoveštaj konteksta u kome se odvija najvažnija lična drama. Na taj način je dala dragoceno uporište svakom ko se našao ugroženim, bio on žensko ili muško.
Kompozicija, stihovi i aranžman pesme “Sama” kolektivno su delo samih Cacadou Look. Glavni vokal bila je Jasmina Simić, gitaru je svirala Giovanna Kirinić, klavijature Alenka Medinković, bas Suzana Kožić, a bubnjeve Tatjana Simić, čiji su i prateći vokali. Kao producenti su potpisani Husein Hasanefendić (Parni valjak) i Tomo In Der Mühlen, koji je u isto vreme bio i snimatelj, dok se programiranjem klavijatura bavio Stanko Juzbašić. Autori omota su Karli Kunst i Tatjana Simić, a fotografija Romano Grozić. Interesantno je napomenuti kako na albumu na dve numere gostuje i Vlada Divljan, jednom kao autor, drugi put kao gitarista, dodajući touch klasika – spisak saradnika rečito demonstrira kakva su nadanja bila vezana za pojavu grupe Cacadou Look.
SAMO SAMI
Gledao sam Cacadou Look na njihovom prvom predstavljanju širokoj javnosti u Beogradu 1987, u Velikoj sali Doma omladine Beograda, kad su nastupile kao predgrupa novosadskoj La Stradi. Publika je pohrlila da ih konačno vidi i skoro popunila prostor kapaciteta 1.000 posetilaca – i to samo na osnovu već poznatih singlova „Sama”, „Kao pjesma“ i „Tako lako“ – organizator je odlučio da one nastupaju na početku večeri, kao mlađi bend. Bila je to greška, jer se iskrena euforija oko njihovog nastupa ispostavila kao glavni događaj, bez obzira na to što je La Strada upravo objavila sjajan debitantski mini LP (njihov izdavač bio je Radio Novi Sad, i štampao ga je u svega 500 primeraka, što se nije moglo meriti sa Jugotonovom distribucijom koja je stajala iza Cacadou Look). Kad je oko pola oduševljene publike smesta napustilo salu pošto su one otišle sa scene, paradoksalnost situacije u kojoj je manje popularan sastav dobio ulogu glavne zvezde konstatovao je i sam Slobodan Tišma, nekada frontmen legendarne Lune, kad je potom uzeo da najavi svoju grupu La Strada: “I treba više da volite mlađe bendove, na njima svet ostaje”, rekao je u pomirljivom tonu, sa autentičnim zenom nekog ko od muzičke delatnosti i tako ne očekuje ništa.
Koncert Cacadou Look je, inače, bio vrlo dobar i vrlo važan, kao kratak glamourozni bljesak, nagoveštavajući dolazak jednog novog doba, kog smo jedva čekali – a u kome će biti normalno da talentovane dame komponuju i izvode svoju muziku, donoseći nam poruke podjednako važne i za devojčice i za dečake.
Da li je slučajno to što je dve godine ranije Ekatarina Velika otvorila svoj album ”S’ vetrom uz lice”, što će označiti njihov komercijalni prodor, pesmom “Budi sam na ulici”? Nije li “Sama” grupe Cacadou Look nastala iz istog sentimenta, prenetog u žensko razmišljanje? Postoji veza: radikalni individualizam bio je sve vreme jednopartijskog sistema jezik otpora kolektivističkoj lakirovci, koja je predstavljala jedini dozvoljeni narativ u medijima, kad je u pitanju bilo kakav govor o društvu. Rock’n’roll bendovi, filmovi i stripovi koji su slavili pojedinca što živi u skladu sa svojim principima i pogledom na svet, kontra vladajućih stereotipnih shvatanja i bez obzira na cenu svog otpadništva – bili su ono što nas je okupljalo u uverenju da se i kod nas može živeti drugačije od propisanog. Cacadou Look su na to došle kao svež devojački glas, spremne da sa ovom misijom dopru do najšire publike.
I, ovde ovaj tekst treba da stane – pošteno ga nastaviti može samo neka osoba koja je u to vreme bila mlada žena u SFRJ. Potpisnik se ne bi usudio da meri koliko je ova pesma odjeknula u njihovim srcima – bez obzira što u njegovom jeste.
Zato dopustite samo još samo jedan zaključak – pesma “Sama” opisala je jedan svet u kome je bolje živeti sam i na svoj način, nego biti kompromitovan. U njemu prepoznajemo obrise tadašnje jugoslovenske stvarnosti. Ali, stvari se nisu mnogo promenile od tog davnog doba. Laž i korupcija su postale prećutno prihvaćen stil života na svim nivoima, posebno u zaboravljenim zemljama nižerazrednog evropskog kapitalizma na Balkanu. Uz dolazak interneta i narastanje značaja daljinskog umrežavanja, atomizacija društva postala je obrazac po kome teče naša svakodnevnica, u kojoj smo sve usamljeniji.
I tu nam se ukazuje jedna nova istina: pesma “Sama” bila je prozor u budućnost. U njoj sad svi čamimo sami, jer drugačije više i ne može.
Dragan Ambrozić
Izjava Tatjane Simić Prpić, bubnjarke grupe Cacadou Look, ekskluzivno za ovu kolumnu:
“Pjesma je nastala među prvim našim pjesmama, kada smo paralelno sa stvaranjem pjesama učile svirati. Kao jedna od prvih nastalih – vjerojatno zato i otvara naš album. U analizu pjesme se ne bih upuštala, jer će svatko od nas doživjeti bilo koju pjesmu na svoj način – ono ogledalo u pjesmi nekom može biti i ogledalo duše ;).
Album je nastao u studiju Smolec u Zagrebu, i zamisli – sve smo same odsvirale :)))! Osim što je na njoj u jednoj pjesmi gostovao Tomo in der Mühlen, koji je na ploči i potpisan. Moram napomenuti da smo se baš dobro zabavljale svirajući i baveći se glazbom, ali ponajviše iz razloga što se nismo opterećivale time tko što misli, koje značenje će imati naše pjesme ili mi kao ženski bend. Najvažnija je bila činjenica da smo bile tu!
Tek danas kad se okupimo i prebiremo po sjećanjima, shvaćamo da smo među rijetkim ženskim bendovima koji je uspio opstati i djelovati skoro deset godina na Balkanu i koji je ostavio iza sebe nekakav trag, pjesme koje se još i danas povremeno čuju.”
Cacadou Look – “Sama”
Usnama približavam se
ogledalu ja
otvaraju se vrata raja
očekujem čudo
Jer lakše je ovako sam
slobodna i najbolje sama
Zavjesa se diže
započinjem igru
pravila su jasna stvar
usnama ih brišem ja
Jer lakše je ovako sam
slobodna i najbolje sama
*u sljedećim nastavcima pišemo o pjesmama grupa Boye, Mizar, Let 3, Obojeni program i Majke