Kolumna pred vama pokušaće tokom cele ove godine, svake poslednje nedelje u mesecu, odgovori na pitanje koje su rokenrol pesme iz zajedničke jugoslovenske zaostavštine i dalje aktuelne? Svedoci smo da je preko YouTubea i streaming servisa celokupna stara muzika postala instantno dostupna. Tim je važnije pitanje – šta od te baštine, ako išta, ima još uvek smisla?
Jedini mogući nastavak priče o “novom talasu” (1979. – 1982.), jeste onaj o jugoslovenskoj alternativnoj rok sceni (1983. – 1991.). Mada u ono vreme nije tako nazivana, raznorodna muzička scena utemeljena u alternativnoj umetničkoj praksi (skupa sa filmom, stripom, vizuelnom umetnošću i pozorištem), a koja je tokom osamdesetih stigla do nas sa talasom demokratizacije društvenih odnosa u SFRJ, bila je upravo to – pandan alternativnoj rok sceni bilo gde u svetu.
Ovaj period dao je niz autora i kompozicija koje su pokrenule niz ključnih društvenih pitanja, produbljujući tako proces započet “novim talasom”. Posredstvom mreže studentskih i omladinskih centara, klubova, magazina, novina i radio stanica, popularna muzika pravljena od strane mladih ljudi bila je više nego ikad konkretno uključena u tokove koji su menjali zatečeni socijalni status quo.
Odabrali smo za vas 12 programskih pesama najvažnijih bendova iz tog perioda, grupa što su inspirisale najveći deo tadašnje, pa i današnje misleće muzičke scene, postajući usput deo opšte kulture i svačijeg odrastanja.
Zašto je to bitno? Ovi primeri nam na našem jeziku pokazuju kako popularna muzika može biti nešto više od zabave, nešto što opisuje kako stvarno živimo.
Dragan Ambrozić
SA ONE STRANE PAMETI
Luna – “Ogledalo Lune” (1984.)
Novosadska grupa Luna spada u sam vrh alternativne rock scene i jedna je od najuticajnijih post-novotalasnih pojava nekadašnje Jugoslavije. Dok je radila, za Lunu je znao uzan krug posvećenih poštovalaca što su imali priliku da vide poneki od malog broja koncerata koje je održala tokom svog aktivnog postojanja – od 1981. do 1984. – ili da čuju njen jedini album, sa zagonetno poetičnim naslovom “Nestvarne stvari” (objavljen u svega 920 primeraka za Helidon, 1984). Na njih je ona ostavila dubok utisak, dovoljno dubok da su širili istinu o ovom velikom bendu, presnimavajući ploču svima ostalima, te je broj kućno umnoženih audio kaseta doveo do toga da je Luna naknadno postala pravi kult u tadašnjoj državi.
U pitanju je bila supergrupa novosadske underground scene (o čijem smo uzletu početkom osamdesetih pisali u prethodnim nastavcima ove kolumne). Njihova karijera činila se kao veoma obećavajuća: Slobodan Tišma “Deda” došao je iz La Strade (prvobitna formacija, koja se raspala 1981), sa svojom neobičnom scenskom pojavom profesora književnosti, spreman da otpeva neke od najmagičnijih stihova u ovdašnjem rock’n’rollu (kasnije će za roman “Bernardijeva soba” dobiti 2011. uglednu NIN-ovu nagradu); Ivan Fece “Firči”, iz istog benda, spreman da za bubnjevima odsvira neke od najmoćnijih ritmova koje smo dotad imali priliku da čujemo na nekoj ovdašnjoj ploči; Zoran Bulatović “Bale”, iz Pekinške patke, spreman da konačno iskaže svoj ogroman muzički i posebno kompozitorski talenat, kreirajući na gitari dramatične sudare vilinskih melodija i eksplozivnih rifova; konačno Jasmina Mitrušić “Mina”, spremna da svoje klasično muzičko obrazovanje prenese u format rock pesme, aranžirajući sugestivnu, snoliku atmosferu, koja će ostati ideal za sve naše potonje grupe sa pesničkim ambicijama.
Jer, Luna je bila poezija u formi rock benda.
Ništa nije bolje iskazalo ovu činjenicu nego “Ogledalo Lune”, prva njihova pesma koju smo čuli. Debitovala je 1983. nenajavljeno na radiju Studio B u Beogradu kao demo snimak – zahvaljujući otvorenosti i senzibilnosti za sve novo muzičkog urednika Slobodana Konjovića – postavši kult i pre nego što smo saznali šta je to grupa Luna. Tamne estetike, puna začarane atmosfere i košmarne tenzije, ova kompozicija bila je nešto sasvim novo u našem rock’n’rollu – govorila je da je gotovo sa razdraganošću “new wavea”, i da se hita u susret mraku koji će nas sve više obavijati, a da to nismo ni znali, u kome su nade za nečim sadržajnijim u životu nestajale pod naslagama sve većeg licemerstva oko nas.
“Ogledalo Lune” je, tako, svojom pojavom označilo početak jedne sasvim nove epohe.
USPAVLJIVA DOBA
“Ogledalo Lune” jedna je od najboljih pesama ikada napisanih u jugoslovenskoj rock muzici.
Tvrdnja možda jeste jaka, ali ako je proverite u svom slušalačkom iskustvu više puta, tokom godina koje prolaze, uverićete se da se po njoj može meriti vreme. I da uvek ostaje ista, kao veliko umetničko delo.
U suštini, ona je jednostavna. Sastavljena iz tri stava, odsvirana na četiri tona, sa vrtoglavim kreni-stani skokovima, iz tišine u ekstremnu buku. Njena ritualnost vas nosi u nepoznate predele unutrašnjeg sveta, dok paganski prateći vokali prizivaju iskonske emocije, koje izviru same od sebe izazvane derviškim plesom električne gitare.
Kad se pojavila, pesma “Ogledalo Lune” istog je časa zazvučala ozbiljnije od skoro svega drugog što ste ovde mogli čuti. Morali ste biti fizički prisutni tad i tu, da biste toga bili u punoj meri svesni… Deluje kao čistilište. Ona govori o izolovanom pojednicu koji proživljava neku vrstu unutrašnjeg sloma i traži sebe. Snažan utisak koji ostavlja počiva na činjenici da nas sve tera da se suočimo sa sobom i u sebi nađemo smisao. Malo je takvih kompozicija u istoriji rock muzike uopšte.
U retrospektivi, jasno je da je ta toliko originalna pesma bila jedan od ključnih trenutaka samospoznaje naše rock scene, i važan deo uspostavljanja njene moći da opiše svet oko sebe i protumači njegovu suštinu na našem jeziku. To je ono što je čuo Marko Brecelj na njihovom koncertu u Kopru 1983, kad je otrčao kod starog drugara iz Buldožera, Borisa Belea, i odneo mu Lunine demo snimke, ubeđujući ga da im Helidon u kome je ovaj bio urednik – mora izdati album.
Instinktivno opisujući konfuziju i strah pred nepoznatim, “Ogledalo Lune” je savršeno opisalo i istorijski trenutak odrastanja generacije koja je išla u srednju školu tokom “novog talasa”, a po izlasku krenula u susret neizvesnom daljem razvoju situacije… Zahvaljujući između ostalog i “Ogledalu Lune”, kulturna revolucija poznata pod imenom “novi talas” polako se prelila u alternativni rock, kao deo šireg pokreta mladih, za koga smo tek kasnije postali svesni koliko je bio važan deo društvenih promena u Jugoslaviji posle Tita. Preko takvih pesama smo se osvestili da smo nešto drugačije, potpuno drugačije od onog što su nas sve vreme pritiskali da budemo – sa dvadesetak godina možda nismo znali do kraja šta smo, ali smo jako dobro znali šta nikako nismo. Konačno, ovde se kriju počeci svih tek dolazećih darkerskih tendencija Padot na Vizantija, Mizara, Dobrog Isaka, Leta 2 i 3, Trobecovih krušnih peći, Grča, Transmisije, Bjesova, Goribora, Nemečeka i drugih – to je nedostižna pesma koja je majka svim “gotičarima” na ovim prostorima, mada to verovatno nije bila originalna ideja.
Verzija “Ogledalo Lune” koja će se naći na LP “Nestvarne stvari”, snimljena je u studiju Akvarijus u Beogradu 1984. Postava je bila: Slobodan Tišma (potpisan kao Artur), Zoran Bulatović Bale (Balder), Ivan Fece Firči (Speedy Fear) i Jasmina Mitrušić. Album, pa i ovu pesmu, zabeležila je tadašnja najbolja beogradska studijska ekipa – producent Saša Habić i snimatelj Đorđe Petrović. Kao autor omota potpisan je N. Stojanović, a kao fotograf Slobodan Antić.
Grupa se, međutim, raspala tokom snimanja, tako da se ploča pojavila naknadno i bez ikakve promocije. O njenom postojanju svedočila je samo kasnije narasla legenda, čiji deo je i luksuzno upakovano kasetno izdanje “Hokej klub Virginitas” (službeni bootleg u 200 primeraka, Ding Dong Records, 1988; iza ove etikete stajali su tada mladi kritičari Dragan Ambrozić i Predrag Čudanov, a omot je uradio poznati strip crtač Saša Rakezić) – na kome su sabrani demo snimci i jedan koncertni zapis, uključujući ranu verziju “Ogledala Lune”, po nekima i najbolju.
Uostalom, skoro celu priču o ovom nesvakidašnjem bendu imate opisanu u izuzetnoj, ogromnoj monografiji, koja se mogla nazvati samo – “Ogledala Lune” (autori: Predrag Popović, Saša Rakezić, Goran Tarlać, izdavač: Društvo ljubitelja popularne kulture, 2017).
Verzija sa albuma “Nestvarne stvari”
NOĆNI DANI
Posle dvadeset godina, grupa Luna se u tajnosti okupila za nastup na festivalu EXIT 2004 (pre tačno dve decenije!). U tolikoj tajnosti da je i organizatorima programa na glavnoj bini, među kojima je i potpisnik, ta ideja bila prezentovana skoro pred samo dešavanje – ipak, pronađen je slot za legendarni povratnički koncertni događaj koji je usledio, uokviren velikim međunarodnim grupama kakve u to vreme nisu često zalazile u naše krajeve, kao što su Iggy Pop & The Stooges, Massive Attack i Cypress Hill. Uostalom, i mi smo imali nešto važno da ponudimo svetu – Luna je na Main Stageu zvučala kao da joj je oduvek tu bilo mesto, sasvim u skladu sa ogromnom reputacijom i veličanstvenim zvukom kog je donela među nas. Poslednja numera, bila je, naravno – “Ogledalo Lune”.
Neobjašnjiv je to osećaj, dok stojite na poljani i na najvećem ozvučenju slušate jednu pesmu na našem jeziku, znajući da je u pitanju nešto svetski, nešto što nadilazi i nas i ovaj prostor – i da sve nas ovde nekako objašnjava na neki zaumni način, u kome je sadržano više istine o nama, nego u svim vestima ikad emitovanim sa ovih prostora.
Sve me je to još jednom uverilo u čemu je veličina grupe Luna – pitanja koja je ona postavila ostala su zauvek otvorena. Šta su to “noćni dani”, šta su “uspavljiva doba”, a šta je “vrtlog reči”? Do odgovora moramo sami doći. Naša nemoć pred velikim poetskim istinama verna je slika naše nemoći pred životnom sudbinom, koja nas uvek samelje, jer samo tako može biti.
Neka to bude moje privatno fantaziranje, ali refren “Luna je ogledalo lune” od početka mi je zvučao kao “Luna je ogledalo lude”. Možda bi to bio pravi smisao ove pesme – Mesec je naše ogledalo, u kome se vidi ona druga, nesvesna strana?
Nikad nećemo saznati.
Dragan Ambrozić
Uživo s Exit festivala 2004.
Ekskluzivna izjava Slobodana Tišme (vokal) za ovu kolumnu:
Pesma “Ogledalo Lune” je jedna od prvih pesama, dakle to je najraniji period grupe. Nastala je na jednoj probi: Bale je odsvirao taj rif, ili bolje reći muzički motiv, na koji sam ja nešto recitovao, dolazile su mi neke reči, nešto sasvim nevezano, krajnje spontano. Moglo bi se reći da je Zoran Bulatović autor muzike i aranžmana, pošto je on posle i smislio te potresne bek-vokale za koje je neko rekao da su to najbolji bek-vokali u Yu roku.
Možda smo shvatili koliko je važna tek naknadno, kada je pesma napravljena, pošto je sve bilo spontano, kao u nekom transu. Naravno, postojale su neke ideje kakvu muziku želimo da sviramo, takođe – imali smo određen muzički ukus, bili smo dosta naslušani muzike šezdesetih i ranih sedamdesetih godina. Ali sve je išlo nekako spontano kao rezultat neke zajedničke hemije. Posle je to definisano u štampi kao nova psihodelija, ali mi nismo puno razmišljali o tome.
Osim demo snimaka, pesma je snimljena kada se radio album “Nestvarne stvari” i to je bilo u beogradskom studiju Akvarijus Ratka Ostojića. Producent je bio Saša Habić a snimatelj Đorđe Petrović. Snimanje je bilo veoma naporno i napeto zbog činjenice da glavni vokal (Slobodan Tišma) nije bio na izvođačkom nivou ostalih članova grupe, što je rezultiralo raspadom grupe, pošto je album snimljen. Na snimanju su učestvovali članovi Lune: Ivan Fece Firči na bubnjevima, Jasmina Mitrušić Mina na sintisajzeru, Zoran Bulatović Bale na stratokaster gitari, glavni vokal je bio Slobodan Tišma, bek-vokale su pevali Jasmina Mitrušić i Zoran Bulatović. Greška je bila što je za producenta uzet Saša Habić. Svojim pop-aranžmanskim ukusom on je poprilično uništio žestinu koju je grupa nesumnjivo posedovala. Zapravo bendu kakav je bila Luna nije ni trebao producent, pošto smo tačno znali šta hoćemo i kako da to postignemo u studiju. Bale I Firči su bili savršeno upućeni u tehniku snimanja. U tom smislu, demo snimak pesme “Ogledalo Lune” iz Studija M je neuporedivo bolji i verodostojniji. Uskoro će izaći reizdanje monografije grupe Luna, “Ogledala Lune”, a uz knjigu će ići i tri CD-a, na jednom će biti upravo ti snimci iz Studija M – tako da će moći da se uporede sa pesmama sa albuma “Nestvarne stvari”. Takođe, na trećem CD-u biće snimak poslednjeg koncerta Lune u Tink Tank studiju u Novom Sadu, sa poslednjim izvođenjem pesme “Ogledalo Lune”.
Pesma “Ogledalo Lune” je najduža pesma, ne znam tačno koliko traje, ali druge pesme su dosta kraće. Pardon, izgleda da grešim, pesma “Balder na prozoru” je takođe dosta dugačka. Na hipnotičko ponavljanje muzičkog motiva legao je tekst koji je prilično minimalistički i koji se takođe ponavlja. Atmosfera je mračna: „Noćni dani, ogledala“. Dakle, nema tu puno priče, ništa se ne događa. Reči: „Pod led stavi prste“, govore o pasivnosti, prsti su neka vrsta metonimije za aktivni princip koji je sada ugašen, zaleđen. Spominje se brojčanik telefona, jasno je da taj anahroni detalj govori o vremenu kada još nije postojala mobilna telefonija. “Na brojčanik stavi prste, smeh i krik, osmeh, osmeh Lune”. Radi se o nekom pozivu usred noći, kad mu vreme nije, iako možda je to usred dana, sam bog zna. I onda refren: “Luna je ogledalo Lune”.
Hermetizam, samodovoljnost, bez komunikacije, Luna je dovoljna sama sebi, sve je samo provokacija bez odgovora. U daljini se čuje vriska bek-vokala. Atmosferično je i zagonetno, nema zbora, ali nije to bila muzika za svačije uši. Ipak, pesma je postigla neki nivo slušanosti I to pre svega kasnije, zahvaljujući internetu, u vreme kada bend više nije postojao. Iznenadni ad-hok nastup na EXIT festivalu, 2004. godine, takođe se završio izvođenjem te pesme, tačno dvadeset godina posle raspada grupe.
Inače, tu pesmu smo uvek izvodili na kraju koncerta, pošto su svi to očekivali, to je bilo finale. Ona nam je bila veoma bitna, jer se identitet grupe bazirao na njoj. Sećam se koncerta u Rijeci – imali smo svesrdan odgovor publike, morali smo da ponovimo pesmu tako da je sve potrajalo nekih dvadesetak minuta. Da li fantaziram? Bilo je to veoma davno, pre ravno četrdeset godina.”
Ekskluzivna izjava Zorana Bulatovića Baleta (gitara)
“’Ogledalo Lune’ jedna je od prvih stvari koje smo uradili, tako da je ona zakucala pravac u kom će bend ići. Autori su: ja – muzika i aranžman, a Deda tekst i njegova vokalna deonica. Kod nje je nabitnija atmosfera, te je sve ostalo tome prilagođeno. Uvek smo je malo drugačije izvodili, u smislu da smo uvod i neke srednje delove ganjali u krug, dogod se ne desi da uđemo ‘u zonu’. Kad se ‘zona’ otvori, onda je sve teklo prirodno i bez mogućnosti promašaja.
Snimana je tri puta. Prva demo verzija je snimana u MetaSound studiju u NS, snimatelj Ivica Vlatković, producent Luna, druga u Radiju Novi Sad, Snimatelj Jan Šaš, producent bend, a treća za album u Akvariusu u Beogradu, snimatelj Đorđe Petrović, producent Saša Habić.
Što se teksta tiče – ni onda ni sada nisam razmišljao, a još manje analizirao tekstove, to pitaj Dedu…mada su mi do jaja.
Ona nas je na neki način odredila i usmerila, pa je naravno bila jako važna. Ono što je kod nje, a i kod nekih drugih Luninih stvari važno i drugačije od svih ostalih bendova, jeste to što smo mi dinamiku koristili na način koji je ‘normalan’ u klasičnoj muzici – a totalno netipičan i nekorišćen u rocku. Znači, bukvalno od šaputanja do maksimalno ‘odvrnute’ glasnoće.
To je uvek ostavljalo snažan utisak na publiku, nenaviknutu na taj način izraza, te je uvek ‘radila’.”
Luna – “Ogledalo Lune”
Noćni dani, ogledala
Pod led stavi prste
Uspavljiva doba ja vas volim
I zaborav traži svaki korak ispred kuće
Moj pad u vrtlog reči
Na prozoru u mom svetu pogled
Hod, sat, zid, kip
Luna je ogledalo lune
Ne vidim se u tom času
Zvoni, halo
Na brojčanik stavi prste
Smeh i krik
Osmeh, osmeh lune
*U sljedećim izdannjima kolumne pišemo o pjesmama grupa Mizar, Let 3, Budweiser, Studeni Studeni i Majke.