KOLUMNA: Najbolje pesme jugoslovenskog alternativnog roka (1983. – 1991.) (5/12) – KUD Idijoti – “Maja” (1987.)
26. svibnja 2024.
Dragan Ambrozić (19 Članci)
Podijeli

KOLUMNA: Najbolje pesme jugoslovenskog alternativnog roka (1983. – 1991.) (5/12) – KUD Idijoti – “Maja” (1987.)

Kolumna pred vama pokušaće tokom cele ove godine, svake poslednje nedelje u mesecu, odgovori na pitanje koje su rokenrol pesme iz zajedničke jugoslovenske zaostavštine i dalje aktuelne? Svedoci smo da je preko YouTubea i streaming servisa celokupna stara muzika postala instantno dostupna. Tim je važnije pitanje – šta od te baštine, ako išta, ima još uvek smisla?

Jedini mogući nastavak priče o “novom talasu” (1979. – 1982.), jeste onaj o jugoslovenskoj alternativnoj rok sceni (1983. – 1991.). Mada u ono vreme nije tako nazivana, raznorodna muzička scena utemeljena u alternativnoj umetničkoj praksi (skupa sa filmom, stripom, vizuelnom umetnošću i pozorištem), a koja je tokom osamdesetih stigla do nas sa talasom demokratizacije društvenih odnosa u SFRJ, bila je upravo to – pandan alternativnoj rok sceni bilo gde u svetu.

Ovaj period dao je niz autora i kompozicija koje su pokrenule niz ključnih društvenih pitanja, produbljujući tako proces započet “novim talasom”. Posredstvom mreže studentskih i omladinskih centara, klubova, magazina, novina i radio stanica, popularna muzika pravljena od strane mladih ljudi bila je više nego ikad konkretno uključena u tokove koji su menjali zatečeni socijalni status quo.

Odabrali smo za vas 12 programskih pesama najvažnijih bendova iz tog perioda, grupa što su inspirisale najveći deo tadašnje, pa i današnje misleće muzičke scene, postajući usput deo opšte kulture i svačijeg odrastanja.

Zašto je to bitno? Ovi primeri nam na našem jeziku pokazuju kako popularna muzika može biti nešto više od zabave, nešto što opisuje kako stvarno živimo.

Dragan Ambrozić

PUNK DO KRAJA

KUD Idijoti – “Maja” (1987).

Grad Pula ima nešto kosmopolitsko u sebi, što u njegovo ime čuvaju nataloženi vekovi, koji stanovnicima ne daju mira i teraju ih da razmišljaju onako kako se razmišlja u svetu. Svaka luka je pomalo takva, ali ova sa svojim dugogodišnjim vojnim backgroundom – zasenjena Arenom i okružena jedinstvenim istarskim pejzažem – ima nešto u sebi što čini da se osećate kao da ste u nekom skrivenom centru važnih globalnih zbivanja, čim se nalazite okruženi tako spektakularnim kulisama. Čak i kad se ništa ne dešava – osećate neporecivu važnost tog mesta.

Stisnuti između država koje su polagale pravo na njih tokom povesti, Istrijani su izgleda prirodno razvili otpornost prema svim vlastima, dičeći se jednom lokalnom vrstom prirodne anarhičnosti, u kojoj se sve osporavalo i svaki autoritet dovodio u pitanje. Zato je bilo normalno da je baš u tom okruženju, u Puli još 1960-ih pokrenuta autentična rokerska kontrakultura, da bi se krajem 1970-ih pojavila i samorodna punk scena, koja nije bila mala po broju bendova (Problemi su bili prvi za koje smo čuli, pa potom Gola jaja, Besposličari i konačno KUD Idijoti), a tokom 1980-ih i značajna garažna rock’n’rol scena (grupe The Spoons, Messerschmitt), najjača uz onu vinkovačku.

Osnovani 1981, KUD Idijoti su do kraja osamdesetih postali najpopularniji punk bend u Jugoslaviji svih vremena. Bez jezičke barijere koja je unekoliko zadržavala Pankrte, oni su doprli do svakog kutka u SFRJ. Zato je prosto neverovatno da se danas ova istorijska činjenica ne pominje kao ključna – upravo su KUD Idijoti odigrali najvažniju ulogu u tome da punk postane “domaća muzika” širom bivše države, a ne prenesena ideja iz inostranstva. I to su uradili ne odstupajući nikad od svojih osnovnih načela i ostajući pravoverni punkeri do kraja, tokom čitave tri decenije trajanja.

KUD Idijoti su punku udahnuli našu ovdašnju dušu. Najbolji primer za to je “Maja”, jedna od njihovih najpopularnijih pesama, koju su snimili još na početku karijere. Bio je to perfektan pop-punk komad kakav dotad još nismo imali na našem jeziku – ljubavno euforičan u stilu čuvenih Buzzcocksa.

LJUBAVNO ANGAŽOVANI

“Maja” je pesma koja oduševljava svojom neobičnom običnošću. U njoj se, baš kao u stvarnom životu, skoro ništa ne dešava, ali se zapravo do kraja – sve desi i sve nam bude jasno.

Ona opisuje jednu noć, ništa više od toga. U njoj jedan momak ide gradom u kome poznaje sve ulice, i mada tvrdi da traži zabavu, zapravo sve vreme traži Maju, koja “ne, nije ovdje”. Tokom te noćne šetnje, govori kako susreće samo milicajce koji rade svoj posao, kurve i debele pijance, ali “puste klupe, pusti parkovi / gdje smo nekad bili ti i ja”, ipak “prazni šapuću” istinu. Priča o Maji koje nema, do kraja postaje opis njegove lične sudbine.

Scena je postavljena rečenicom: “Pula, danju dosadna / Pula, noću pospana / Mrtva”. Iz nje je jasno da je neobjašnjeni nestanak Maje, sa kojom je glavni junak nekad sedeo u parku, zapravo nestanak ljubavi, a sa njom i jedine nade da se nešto lepo može desiti u tom mrtvilu. Svako se može prepoznati u ovoj slici koja dočarava osećaj da nas je život opet nadigrao. U procepu između stvarnosti u kojoj se ništa ne dešava, i činjenice da voljene nema nigde, pesma “Maja” spontano izrasta do ozbiljne, večne melodrame ispričane jednostavnim uličnim jezikom.

Bio je to tekst pesme ljudi koji stihove vide kao način da se zabeleži ono što se realno desilo, ništa više od toga. Rečnik ljudi koji žive od svog rada i u čijoj stvarnosti nema mesta za mistifikaciju – ona se samo konstatuje takva kakva je, sa svim svojim posledicama, pred kojima smo često bespomoćni… Ta nepretencioznost i neisfoliranost ono je što je obeležilo karijeru KUD Idijota. U slučaju “Maje”, bila je i ostala retko dirljiva, dajući joj uverljivost, kakvu i danas ima malo koja ljubavna pesma na hrvatskosrpskom / srpskohrvatskom.

Ime Maja je u to vreme bilo jedno od najčešćih ženskih imena u svakoj republici ondašnje zemlje. Na taj način pesma je simbolično funkcionisala kao metafora za bilo koju devojku kod nas, bilo kad i bilo gde. Lutanje i noćna potraga za Majom, jedna su od lepših uspomena na ono što je jugoslovenska rok muzika bila, u trenucima kad je uspevala da dosegne dobrotu i iskrenost. Toliko jaka uspomena, da je i danas živa.

LEGENDARNI U STUDIJU

Pesma otvara njihov prvi singl, odnosno EP “Bolje izdati ploču nego prijatelja” (Produkcija Slovenija), na kome su se našle numere “Maja”, “Kad sunce opet zađe”, “Cirkus” i “Vesna (Ratna pjesma)”. Sve četiri se inače pojavljuju u svojim ranim verzijama još 1982, na split kaseti koju su mladi Idijoti, u prvobitnoj postavi, objavili zajedno sa Besposličarima, još jednom pulskom punk grupom.

Snimanje je organizovano tokom vikenda (zaposleni članovi morali su da uzmu čak i dodatan slobodan dan), od petka 20. februara. do nedelje 22. februara 1987. u studiju MKC / Slovenija u Kopru. Sastav su činili: Saša “Sale Veruda” Milovanović (gitare), Branko “Tusta” Črnac (vokal), Nenad “Fritz” Marjanović (bas) i Diego “Ptycza” Bozusco (bubanj). Igor Kos je to zabeležio, u svemu im izlazeći u susret tokom snimateljskog rada. Izdavač Boris Furlan seća se takođe da su momci došli maksimalno uvežbani i pripremljene stvari, uključujući “Maju”, odsvirali svi zajedno u studiju, bez ikakvog nasnimavanja. Uradili su to onako kako se radilo na počecima rock’n’rolla ili u vreme originalnog punka… odnosno, kad nemate puno para.

Omot nam predstavlja jedan važan lokalitet: mesto na kome su KUD Idijoti vežbali – što je bila posebna prostorija u tamošnjoj ludnici, kući poznatoj kao Villa Rizzi, gde je Fritz radio kao noćni čuvar. Odštampano je 1.000 primeraka singla, i činilo se da je to mnogo, pošto je ovaj format do tog doba polako nestao sa tržišta. Na iznenađenje svih, on se brzo prodao, ali sticajem okolnosti nikad nije doštampavan, te ovo izdanje danas važi za jedan od značajnijih kolekcionarskih rariteta u ex-YU diskografiji. Privatna izdanja su inače bila retka u SFRJ, pa je i po tome u pitanju bio pionirski poduhvat. Posebnost ovog EP dodatno je podcrtana činjenicom da je logo benda na njemu samo tad upotrebljen (kasnije je promenjen), da je praktikovao ideju duple A strane (sve pesme bile su im jednako važne), dok je po Furlanovoj ideji namerno napravljen sa malom rupom, kao za LP – omogućavajući više mesta za likovne sadržaje i informacije na samom vinilu. Konačno, bend se potom sa svojim malim, nezavisnim izdavačem Produkcija Slovenija dogovorio da u skladu sa mogućnostima, “Bolje izdati ploču nego prijatelja” bude deo niza singlova, nalik na legendarni niz singlova Sex Pistolsa, koji su prethodili njihovom albumu (usledili su na isti način proizvedeni “…Budimo Solidarni – S Bogatima…” do kraja 1987, i “Hoćemo cenzuru” 1988).

Tako je “Maja” otvorila jednu važnu karijeru i počela paralelnu istoriju ovih krajeva koju su pisali KUD Idijoti.

TAMO GDE NIJE VAŽNO DA LI JE BEND DANAS BIO DOBAR ILI LOŠ

Svi se slažu da je pobednički koncert na Omladinskom festivalu u Subotici 1987. bio odskočna daska za bend, koji je posle toga naglo postao poznat širom zemlje. U Beogradu su se definitivno dokazali kad su odsvirali veliki koncert u Studentskom kulturnom centru 1989 – za uspeh na pomalo elitističkom alternativnom tržištu Zagreba i Ljubljane trebalo je još čekati, ali običan svet već tad je zavoleo KUD Idijote.

Potpisnik ih je upoznao u Puli u vreme kad je pomenuti prvi singl bio u pripremi – raznolikiji skup karaktera u jednom bendu, teško da ste mogli zamisliti. Na Saletovo stalno traženje logike zbivanja i analiziranje svega, nadovezivala su se Fritzove kontra-teorije, dok je Ptycza dodavao duhovite komentare, a Tusta uglavnom ćutao i povremeno miroljubivo arbitrirao.

KUD Idijoti su i uživo izgledali kao da su deo naše ekipe. Svi su ih simpatisali. Sale Veruda, Tusta, Fritz i Ptycza bili su veći od života, baš zato što su delovali kao da se stalno bore sa njim, i to ne uvek uspešno. Pomalo nalik na pojave iz TV serije Mućke (“Only Fools and Horses”), odavali su utisak kao da su iz stvarnog života istrčali na stage – zato što i jesu iz stvarnog života istrčali na stage. Sa stagea su opet trčali nazad u stvaran život, to jest u ono prozaično snalaženje sa novcem koje obeležava svaki naš dan. Može li se biti istinskije punk od toga? Do kraja, oni su čak i nadrasli punk kao žanr, jer im je glavna tema bila opšte-razumljiva: svakodnevno stradanje malog čoveka. Njihove strahove i zebnje iznesene u tim pesmama sa obe noge na zemlji, osećali smo kao svoje, jer one i jesu to bile – nikad nijedan naš poznati bend nije u tolikoj meri delio sudbinu svojih fanova.

Zato su još uvek svima u srcima.

Dragan Ambrozić

Sale Veruda (ekskluzivna izjava za ovu kolumnu)

“Ja sam autor i muzike i teksta pjesme ‘Maja’. Eh, sad, ni uz najbolju volju ne mogu ti opisati ’pod kojim okolnostima je nastala’, ni kada sam je točno napisao, davno je to bilo. Ono što je sigurno jeste da je to moralo biti prije oktobra ’82. Tada su me pokupili na služenje vojnog roka, a bend je ‘Maju’ već imao na repertoaru i izvodio ju je uživo. Ona spada u prvih desetak najranijih pjesama benda. Dakle, sami počeci naseg rada. Maja inače nije stvarno postojala. To me ljudi često pitaju… nijedno ime koje se pojavljivalo u opusu benda nije se odnosilo na stvarnu osobu.

Što se tiče činjenice da otvara naš prvi EP: bez lažne skromnosti, uvijek sam imao dobar osjećaj za raspored pjesama na našim izdanjima. To sam uglavnom sam uređivao. Odgovorno tvrdim da je to na našem ili bilo čijem izdanju jako važno. Nema veze da li se radi o običnoj singlici/EP-ju, albumu ili dvostrukom albumu, raspored je bitan. I pokazalo se da naš prvi singl ima ’dobar raspored’, haha.

Od trenutka kada je ‘Maja’ upala u koncertni repertoar – zacementirala je svoju poziciju. Nije mogao proći koncert, a da je ne izvedemo. Jako bitna pjesma. Dakle, svirali smo je tridesetak godina, kao i ‘Vesnu’, uostalom. Ma, sve to znaju ljudi koji su dolazili na naše koncerte.”

KUD Idijoti – “Maja”

Ulice, tako poznate
Zašto šute u ovaj kasni sat?
Nikoga, nikog vani nema
Još samo milci rade, kurve i pijanci debeli su tu

Lutam gradom, tražim zabavu
Zabavu

Ulice, tako poznate
Sad me mrze sve i zlobno smiju se
Kako
ne, nije ovdje
(Maja, ne) ne, nije ovdje
(Maja, ne) ne, nije ovdje
ne, nije ovdje
(Maja, ne) ne, nije ovdje
(Maja, ne) ne, nije ovdje

Ulice, tako poznate
Zašto šute u ovaj kasni sat? (još cvrčci samo pjevaju)
Nikoga, nikog vani nema
Još samo milci rade
I kurve i pijanci debeli su tu

Pula, danju dosadna
Pula, noću pospana
Mrtva

Puste klupe, pusti parkovi
Gdje smo nekad bili ti i ja
Ti i ja, prazni šapuću da
ne, nije ovdje
(Maja, ne) ne, nije ovdje
(Maja, ne) ne, nije ovdje
ne, nije ovdje
(Maja, ne) ne, nije ovdje
(Maja, ne) ne, nije ovdje

*u sljedećim nastavcima, pišemo o pjesmama grupa Borghesia, Cacadou Look, Boye, Mizar, Let 3, Obojeni program i Majke