Možda nekom zvuči prejako rečenica “šta je bio rokenrol”, zbog upotrebljenog prošlog vremena. No, po svim tržišnim pokazateljima – u post-kovid periodu rock’n’roll kao žanr mnogo bolje prodaje stare ploče nego nove. Tokom 2024., od 25 najprodavanijih albuma rock muzike po Billboardu, 20 su bila reizdanja. To je bio konkretan povod da se osmisli ova kolumna. Ali, pravi razlog je pitanje definicije rock’n’rolla kao životnog iskustva koja nigde ne postoji na papiru i već se polako zaboravlja.
Još uvek se svi pozivaju na nasleđe rock kulture, kad hoće da kažu kako su moralno ispravni, koliko god se tvrdilo da je rock’n’roll stvar prošlosti. Ta moralna ispravnost se zasniva na herojskom mitu po kome je rocker neko ko je proživeo ono što propoveda, drugim rečima – da stoji iza onoga o čemu govori u svojim pesmama. I onda i danas, to je bila retkost.
U tome najbolje vidimo do koje mere je rock’n’roll postao deo opšteg svetskog kulturnog nasleđa. Nažalost, u poslednjih tridesetak godina uložen je veliki napor da se ono što je njegova zaostavština pretvori u ideologiju, u dogmu koja se ne može preispitavati, a koja je na silu ugurana u tzv. liberalne društvene vrednosti. Time je zamagljena suština “rock’n’roll iskustva”, što je uvek dovodilo u sumnju uvrežena i nepromenljiva shvatanja, te apelovalo na nas da verujemo samo sami sebi i svom uvidu u stvari. Rock’n’roll postaje lično životno iskustvo tek kad i ako postane deo ličnog odrastanja, koje nas uči da mislimo svojom glavom i preuzimamo odgovornost za sve što radimo, bez oslanjanja na spoljne autoritete. Zrela, autonomna ličnost, koja je doživela i preživela razne stvari u životu, pa i pogubne – bio bi ideal rockera i kao javne i kao privatne ličnosti, te predmet posebnog pop kulturnog mita.
Osnovni nauk ovih numera o kojima ćemo čitati, bio je da popularna muzika – čitaj: umetnost za milione – u industrijskim vremenima XX. veka može i treba da odigra ulogu artističke refleksije društva i moralnog svedočanstva o svom dobu. Ali ne i da služi bilo kakvim konkretnim političkim ciljevima, ukoliko ne želi da uruši sopstvenu autentičnost. Zato rock’n’roll ni danas ne može i ne treba da bude deo nikakve konkretne dnevne političke agende, kako mu se to ponekad natovaruje na vrat, posebno u burnim vremenima kakva su ova.
Sve to piše u tekstovima pesama na koje vam skrećemo pažnju u ovom nizu, pokušavajući da mapiramo šta je bila osnovna poruka rock’n’rolla u vremenima kada je on zaista bio važan, njegovim “zlatnim godinama”, i kako i zbog čega je on postao autonomna društvena snaga, čijeg uticaja su se pribojavale sve strukture vlasti, bez obzira na ideološki predznak.
Možda u ono doba nije bilo potrebe za ovakvim pričama, ali danas, kad je sve podložno brzoj prolaznosti, i muzika se dirigovano svodi na površnu zabavu. Ovim pesmama kao da je namenjena ista sudbina – veoma su prisutne na YouTubeu i streaming servisima, ali se pretvaraju u deo neobaveznih “oldies” playlista, te im preti zaborav u vezi s tim koji je njihov pravi smisao bio. Digitalizovano društvo u kome živimo donosi nova pravila i norme kakve živimo. U njima nikakva autentičnost više nije važna, sve bledi pred moćima kopije. Zato ni društvena poruka rock’n’rolla nije više tako moćna kao nekada – u našem novom svetu, naizgled sve se može zameniti nečim “sličnim”. Pa i mi sami.
Ipak, u ovim pesmama ostaju zabeležene naše Odiseje XX. veka, naše priče koje prenosimo pokolenjima što dolaze za nauk i proučavanje, nadajući se da neko od ovih iskustava sadrži odgovore za uvek tako neizvesnu budućnost.
Rođen slobodan
Steppenwolf – “Born to Be Wild”
“Born to Be Wild” grupe Steppenwolf – neosporna je himna rock ‘n’ rolla, koja je dotad nedostajala. U njoj možemo čuti u kondenzovanom obliku sve ono što rock ‘n’ roll čini tako primamljivim već generacijama. Glasnu muziku, koja nas nosi, govoreći nešto važno u naše ime, nešto iz dubine duše, što nas određuje prema celom svetu. Rock ‘n’ roll kao definicija sebe.
“Born to Be Wild” zauvek je proklamovala da su rock muzika i sloboda sinonimi, te da je pripadati rock kulturi jednako samooslobođenju. Pa ko nije želeo da proglasi da je baš on rođen da bude divalj i neobuzdan, u ovom ograničenom svetu zarobljenom predrasudama i zabranama sa svih strana…
Bilo je to vreme kad je još uvek čovek bio merilo stvari. Činilo se da, uprkos pritisku društva, sve zavisi samo od nas i da je moguće da pojedinac, na kraju dana, ipak bude gospodar svoje sudbine. Rock ‘n’ roll je opevao tu veru da sve zavisi od toga šta mi rešimo da uradimo sa sobom.
Ovim činom postavljen je model kog će ubrzo svi slediti, kao novi ideal: mit o rockeru postao je mit o otpadniku od društva, iz razloga savesti i srca. To nije bila karakteristika popularne muzike pre toga – osim izuzetaka, ona nije propovedala radikalno odbacivanje važećih društvenih normi. Revolucija je sad mogla da počne.
“Born to Be Wild” pojavila se u januaru 1968, najavivši veliku godinu.
TEŠKA METALNA GRMLJAVINA
Kao osnivač i frontmen legendarnog benda Steppenwolf, John Kay je izgradio svoj imidž na izlizanoj kožnoj odeći, prkosnom stavu i sirovom hard rock zvuku. Moglo bi se reći da je, već na prvi pogled, on bio oličenje američkog pionirskog duha transponovanog u rock ‘n’ roll.
Međutim, ovaj momak zapravio je bio rođen usred Evrope kao Joachim Fritz Krauledat, i to tokom Drugog svetskog rata, na nemačkoj teritoriji koja se u to vreme zvala Istočna Prusija, a potom će postati Kalinjingradska oblast (grad Tilsit, sada Sovjetsk, deo je Rusije). Njegov otac, nemački vojnik, poginuo je na Istočnom frontu mesec dana pre njegovog rođenja 1944. godine. Živeo je u izbeglištvu u ratom razrovanoj Evropi i odrastao slušajući rock muziku na američkom vojnom radiju – da svira i piše pesme počeo je tek nakon što se njegova porodica 1958. godine preselila u Kanadu; Kay je kasnije objašnjavao kako je engleski jezik dobrim delom naučio slušajući ploče (kao i svi mi, kojima engleski nije maternji). Već je bio duboko u svetu rocka i bluesa kada se sredinom šezdesetih godina u Torontu pridružio svom prvom značajnijem bendu The Sparrow. Svirali su u nekoliko ključnih američkih gradova, potpisali ugovor sa izdavačkom kućom Columbia i snimili materijal za album, ali im sve to nije donelo veći uspeh. Zajedno sa klavijaturistom benda “Sparrow”, Goldy McJohnom, te bubnjarem Jerry Edmonton, Kay se potom preselio u Los Anđeles, promenio ime benda u Steppenwolf (prema romanu Hermanna Hessea “Stepski vuk”, u to doba izuzetno popularnom među studentima), i potpisao ugovor sa kućom Dunhill Records, za koju su snimali i The Mamas & The Papas.
Prvi, istoimeni album grupe Steppenwolf, objavljen je početkom 1968. godine, i počeo je odmah intenzivno da se emituje na alternativnim FM radio-stanicama. Prava eksplozija popularnosti usledila je kada je singl „Born to Be Wild”, počeo da se emituje i na konzervativnim AM radio-stanicama. Od tog trenutka, kako su sami rekli: “Bili smo veoma zauzeti”.
Pesmu “Born to Be Wild”, najveći hit grupe Steppenwolf, napisao je čovek pomalo misterioznog imena: Mars Bonfire. U pitanju je bio Dennis Edmonton, solo-gitarista u bendu The Sparrows, a ujedno i brat Jerryja Edmontona – tad se Mars još uvek zvao Dennis. No, kada se bend The Sparrows raspao, on je krenuo dalje svojim putem. Želeo je da postane autor pesama i solo-izvođač, pa je promenio ime u Mars Bonfire, jednostavno zato što mu je to zvučalo tajanstveno – kao nešto što se ne zaboravlja.
John Kay će za njega reći (u intervjuu za Louder, www.loudersound.com): „Napisao je ’Born to Be Wild’, jer je upravo bio zaradio dovoljno novca da sebi kupi dobar automobil – American Motors Matador. On mu je pružao osećaj slobode, što ga je i inspirisalo za pesmu. U pesmi se uopšte i ne spominju motocikli – tekst glasi: “Get your motor running” (“pokreni svoj motor”). To se može odnositi na bilo šta. Zapravo je govorio o onom starom običaju američkih tinejdžera da krenu na auto-put i prave nered. Bila je to pesma savršeno prilagođena tom vremenu – vremenu nezavisnosti, drugačijeg načina života, alternativnih životnih stilova i oslobađanja od roditeljskog nadzora – pa se tako sasvim prirodno nadovezala na buntovnički duh adolescenata.”
Mars Bonfire prvobitno je „Born to Be Wild” zamislio kao baladu. Iako je pesmu u početku nudio drugim bendovima, „Born to Be Wild” ipak su najpre snimili Steppenwolf, u svom, hard rock maniru. Ova verzija pokazala se definitivnom i istorijskom, postavši veliki hit tokom vrelog leta 1968. (Bonfire je kasnije snimio opuštenije varijante za svoja prva dva solo albuma). Međutim, tek je pojavljivanje u kultnom filmu „Goli u sedlu” (“Easy Rider”) 1969. godine – zajedno sa njihovom energičnom numerom „The Pusher” – pretvorilo ovu pesmu u neospornu globalnu himnu čitave jedne generacije. Bilo je to ključno kinematografsko delo kontrakulture šezdesetih godina, svojevrsna vizija egzistencijalizma na motociklima, u kojoj su glavne uloge tumačili Peter Fonda i Dennis Hopper, te Jack Nicholson i Karen Black, dok je u pozadini nestajao američki san.
Nakon filma “Easy Rider”, pesma je stekla trajan kulturni značaj, zadobivši status ne samo rockerske himne, nego i himne motociklista. Ostaće upamćena i po tome što je uvela izraz „heavy metal” u tekstove rock pesama (stih: “Heavy metal thunder”), čime je odlučujuće doprinela da budući muzički žanr dobije svoj naziv.
NEOČEKIVANI HIT
Originalni članovi grupe bili su inače mešanog nemačkog, kanadskog i američkog porekla: John Kay (vokal, ritam gitara) – Nemac, kasnije naturalizovani građanin Kanade i SAD; Goldy McJohn (klavijature, Lowrey orgulje) – Kanađanin, rođen kao John Raymond Goadsby, u Torontu; Jerry Edmonton (bunjevi) – Kanađanin, rođen kao Gerald McCrohan u Oshawi; Michael Monarch (gitara) – Amerikanac, rođen u Los Anđelesu; Rushton Moreve (bas) – takođe Amerikanac iz Los Anđelesa.
„Born to Be Wild” snimljena je u ovom sastavu početkom 1968. u studiju American Recorders, u Los Anđelesu, na Sunset Bulevaru. Producent je bio Gabriel Meckler, a tonci sami vlasnici studija Richard Podolor i Bill Cooper, koji su razvili vrlo prisan odnos sa bendom. Grupa je, naime, prvobitno pokušala da snimi numeru u studiju United Western Studios, ali su ih tamošnji tehničari zamolili da utišaju pojačala. Nezadovoljan uglađenim zvukom kog su tako dobili, bend je rešio da se preseli u studio American Recorders, gde su mogli da sviraju glasno koliko su hteli i zabeleže onaj sirovi, teški zvuk koji je tu numeru na kraju učinio slavnom.
U trenutku kada su Steppenwolf ušli u njegov studio, Richard Podolor već je postigao značajan uspeh u muzičkoj industriji, kao studijski gitarista i autor pesama. Budući da su i sami bili muzičari, Podolor i Cooper su odmah razumeli da je rock muzičarima potreban jači zvuk kako bi se osećali dobro tokom snimanja. „Studio ’American Recording’ bio je prvi nezavisni studio u Los Anđelesu i imali smo ručno napravljenu miksetu sa tranzistorskom tehnoligijom, prvi u gradu”, izjavio je kasnije Podolor. „John Kay je, inače, imao mnogo stila. Zaista je umeo da proizvede veoma lep ton vokala, a kada bi se dobro naspavao, mogao je da otpeva svaku baladu rame uz rame sa najboljima. Ipak, tokom tih ranih sesija (grupa je snimila 11 pesama za dva dana), podsticali smo Johna da izvuče onaj upečatljvi hrapavi zvuk iz grla. Njegov glas je imao prizvuk koji je podsećao na efekat distorzije (tzv. fuzz ton), što se savršeno uklapalo sa instrumentima – naročito sa orguljama marke ’Lowry’ koje je grupa koristila, a koje su imale oštećen zvučnik!” Bill Cooper se sećao da je odmah bio impresioniran grupom Steppenwolf: „Retko se dešavalo da svi članovi grupe doprinesu nečim jedinstvenim kako bi stvorili prepoznatljiv zvuk, a Steppenwolf je to imao. Nije se radilo o virtuoznosti. Postojao je zajednički osećaj kakav bi njihov zvuk trebalo da bude, i svi muzičari su pomogli da se on definiše.”
Pesma je inovativna i po tome što od početka zvuči kao vožnja na ritmu i nema snažan solo, pogotovo ne gitarski, za razliku od skoro svih drugih rock hitova svog doba. Njena prava solo deonica zapravo je produženi ritmični prelaz praćen klavijaturama, koji maksimalno potencira pomenuti osećaj vožnje. Kilometri prolaze u potrazi za sobom i muzika opisuje taj moćan osećaj kontrole svoje sudbine.
„Niko nije ni slutio da će ’Born to Be Wild’ postati hit”, prisećao se John Kay. „Tokom snimanja, nije izazvala ništa više ni manje pažnje od bilo koje druge pesme na kojoj smo radili. Prva dva singla su prošla sasvim dobro, ali ništa posebno (“A Girl I Knew”, “Sookie, Sookie”). Znali smo da ćemo imati priliku da objavimo samo još jedan singl sa albuma pre nego što on padne u zaborav. Izdavačka kuća je bila sklona odluci da to bude ’Everybody’s Next One’ – ali naš menadžer Red Foster, koji je radio i kao di-džej na stanici KRLA u Los Anđelesu, raspitao se kod svojih prijatelja iz te branše, i svi su se složili da je ’Born to Be Wild’ najbolji izbor.” I bio je.
Objavljena kao treći singl sa istoimenog debi albuma grupe Steppenwolf, dospela je na drugo mesto na američkoj top-listi Billboard Hot 100. Pesma je kasnije bezbroj puta obrađivana i parodirana do iznemoglosti, korišćena u desetinama reklama, a našla se i među prvih šest numera uvrštenih u kategoriju singlova u Kući slavnih rock ‘n’ rolla. Sam bend Steppenwolf, međutim, nikada nije uvršten u Rock and Roll Hall of Fame.
“Born to Be Wild” odmah se nametnula kao jedna od onih pesama koje svima pripadaju i svako treba da je otpeva za sebe. Verzije su bile mnogobrojne, ističući njen značaj kroz spektakularni niz sudbonosnih imena što su je obradile: Etta James, Link Wray, Slade, The Cult, INXS, Bruce Springsteen, Slayer, Blue Öyster Cult, Status Quo, Fanfare Ciocărlia, Krokus, Wilson Pickett, Kim Wilde, te Ozzy Osbourne sa Miss Piggy, kao i drugi…
OVO JE PESMA ZA SVE
Nekad davno, dok sam još bio mali, mislio sam da sve poznate rock pesme koje volim – mora biti da pevaju svi rockeri. Dakle, ako postoji tako dobra pesma kao što je pesma “Born to Be Wild”, onda je svi pravi rockeri izvode, to im je obaveza. Samo ja to još nisam čuo. Meni se uvek činilo da je ovu numeru mogao odlično da interpretira i Jim Morrison (očigledan uticaj na Johna Kaya), ali i drugi rock ‘n’ roll pevači. Zamislite i sami Micka Jaggera ili Erica Burdona… Po tome kako ko peva ovu pesmu mogli bismo da razlikujemo ko je zaista rocker, a ko možda baš i nije.
“Born to Be Wild” jedna je od najčuvenijih rock numera svih vremena. Poruka pesme je toliko definitivna da se više nema šta dodati. Rock ‘n’ roll je tako za nas osvojio novi, moderni, izmaštani svet u kome smo svi mogli zajedno da se nađemo. Svet kilometrima udaljen od ovog glupog sveta u kome moramo da živimo.
Steppenwolf – “Born to Be Wild” (1968)
Get your motor runnin’
Head out on the highway
Looking for adventure
In whatever comes our way
Yeah, darlin’, go and make it happen
Take the world in a love embrace
Fire all of your guns at once
And explode into space
I like smoke and lightnin’
Heavy metal thunder
Racing with the wind
And the feeling that I’m under
Yeah, darlin’, go and make it happen
Take the world in a love embrace
Fire all of your guns at once
And explode into space
Like a true nature’s child
We were born, born to be wild
We can climb so high
I never wanna die
Born to be wild
Born to be wild
Get your motor runnin’
Head out on the highway
Looking for adventure
In whatever comes our way
Yeah, darlin’, go and make it happen
Take the world in a love embrace
Fire all of your guns at once
And explode into space
Like a true nature’s child
We were born, born to be wild
We can climb so high
I never wanna die
Born to be wild
Born to be wild