KOLUMNA: Najbolje pesme jugoslovenskog alternativnog roka (1983. – 1991.) (11/15) – Mizar: “Gradot e nem” (1988.)

Kolumna pred vama pokušaće tokom cele ove i u početku sledeće godine, svake poslednje nedelje u mesecu, odgovori na pitanje koje su rokenrol pesme iz zajedničke jugoslovenske zaostavštine i dalje aktuelne? Svedoci smo da je preko YouTubea i streaming servisa celokupna stara muzika postala instantno dostupna. Tim je važnije pitanje – šta od te baštine, ako išta, ima još uvek smisla?

Jedini mogući nastavak priče o “novom talasu” (1979. – 1982.), jeste onaj o jugoslovenskoj alternativnoj rok sceni (1983. – 1991.). Mada u ono vreme nije tako nazivana, raznorodna muzička scena utemeljena u alternativnoj umetničkoj praksi (skupa sa filmom, stripom, vizuelnom umetnošću i pozorištem), a koja je tokom osamdesetih stigla do nas sa talasom demokratizacije društvenih odnosa u SFRJ, bila je upravo to – pandan alternativnoj rok sceni bilo gde u svetu.

Ovaj period dao je niz autora i kompozicija koje su pokrenule niz ključnih društvenih pitanja, produbljujući tako proces započet “novim talasom”. Posredstvom mreže studentskih i omladinskih centara, klubova, magazina, novina i radio stanica, popularna muzika pravljena od strane mladih ljudi bila je više nego ikad konkretno uključena u tokove koji su menjali zatečeni socijalni status quo.

Odabrali smo za vas 15 programskih pesama najvažnijih bendova iz tog perioda, grupa što su inspirisale najveći deo tadašnje, pa i današnje misleće muzičke scene, postajući usput deo opšte kulture i svačijeg odrastanja.

Zašto je to bitno? Ovi primeri nam na našem jeziku pokazuju kako popularna muzika može biti nešto više od zabave, nešto što opisuje kako stvarno živimo.

Dragan Ambrozić

VIZIJE DRUGAČIJEG

Mizar – „Gradot e nem“ (1988.)

Makedonija je bila prepoznatljiva kao deo Jugoslavije iz kog je oduvek dolazila muzika čija je glavna karakteristika da je izuzetno odsvirana i otpevana – sve što smo čuli odatle, čuvalo je i veličalo njeno umetničko dostojanstvo. Tamo kao da nikad nikom nije palo na pamet da se folira kroz muzičko stvaralaštvo – sve je uvek delovalo istinito i pravo.

Mizar iliti Мiзар, prvi put su se pojavili pod tim imenom još 1981. u Skoplju (dobili su ga po zvezdi iz sazvežđa Velikog medveda), da bi uz razne prekide, ustalili karijeru od 1984, a ploču objavili tek 1988. I to nije jedino „tek“, kad su oni u pitanju – njihov debi je zapravo prvi album popularne muzike otpevan na makedonskom jeziku, izašao neverovatno kasno u istoriji SFRJ diskografije, i to za slovenačkog izdavača Helidon. Osim kao povesna jezička fusnota, on je sam po sebi značajan i kao delo kojim je zvanično utemeljen novi pravac, kog smo u to vreme mi, mladi kritičari, nazvali – kontradiktorno, ali tačno – „vizantijskim gotikom“.

Danas slobodno možemo reći  da je reč o fenomenu koji nije dovoljno objašnjen, već samo zabeležen u jugoslovenskoj štampi, a radilo se o originalnom našem mini-pokretu unutar globalne alternativne kulture. Ispostaviće se da je on izrazio stanje duhova u vreme loma svetova kasnih osamdesetih i početkom devedesetih mnogo snažnije nego drugi, tada glasniji i vidljiviji bendovi. Jedan za drugim na makedonskoj sceni su se pojavljivali intrigantni sastavi: Padot na Vizantija, Mizar, Aporea – i iz nje proizašla Anastasia – Telo-nauka sovršena, te srodni Lola v Stain, kao i Arhangel (potekao u istom miljeu, ali se razvio u pravcu anglofonskog indie zvuka). Ove bendove karakterisala je potraga za mističnom samospoznajom, iza koje je stajalo privatno otkriće religioznosti… Nastali iz autentične potrebe da se iskaže muka za koju se činilo da nema leka, u vreme kad više nije bilo putokaza – oni su naslutili put koji je sa zgarišta komercijalizovane rock kulture pokazivao ka Bibliji.

OMLADINSKO SRCE

Moralni imperativ rock’n’rolla uvek je bio da se razmišlja svojom glavom i da se traži svoj put kroz život. Međutim, do kraja osamdesetih, svaki idealizam je izgledao kao istrošen u ciničnim, hiper-materijalističkim vremenima stvaranja trijumfalnog neoliberalnog kapitalizma (Reagan – Thacher osovina) – pa i onaj kog je sa sobom donosio rock ’n’ roll, tada već uveliko pretvoren u stadionsku zabavu.

Istorijska je činjenica da je niz makedonskih sastava, iz srca Balkana, istovremeno inspirisan “novim talasom” i gothic rockom, koliko i vizantijskom duhovnom i svojom izvornom narodnom muzikom – stvorio dotad potpuno nepoznat žanr u popularnoj muzici. Na oblikovanje nove pop samosvesti uticalo je nekoliko vrlo konkretnih imena: Joy Division i njihovo poetsko stvaralaštvo koje je postavljalo večna pitanja, naslućujući onostrane odgovore; Idoli, čiji je LP „Odbrana i poslednji dani“ učinio religiozne teme prepoznatljivim u ovdašnjoj pop kulturi; te Ekatarina Velika, čiji ogroman značaj u promovisanju darkwave estetike kod nas nikako ne treba potceniti.

Ovaj underground krug se poznavao unutar svoje scene, ali nije bio sasvim povezan, bez obzira na estetske i ideološke sličnosti. Tek su nastupi van Makedonije doprineli da se baci svetlo na ceo pokret, kao što je to bilo u slučaju Padot na Vizantija, koji su ostavili dubok utisak čim su se 1985. pojavili  u Zagrebu, na festivalu YURM. Ali prva grupa iz njega koja je postala nacionalno poznata bila je Mizar, zahvaljujući nastupu na Festivalu „Omladina“ u Subotici 1987 – tada ključnoj manifestaciji za otkrivanje novih rock talenata jugoslovenskoj javnosti – gde su se uspešno predstavili medijskoj eliti tadašnje muzičke i omladinske štampe, te se o njima počelo ponegde i pisati… uz dužan oprez, jer je sama tema religioznosti (posebno među mladima), smatrana nepoćudnom i nečim što treba izbegavati u javnosti. Još uvek nije bilo do kraja očigledno o čemu se radi kod Mizara, tema je bila isuviše nova i do tad neizrečena u rock formatu, ali sve će postati jasno sa pojavom ploče, i posebno pesme „Gradot e nem“.

U LOMU SVETOVA

„Gradot e nem“ je možda i najpotresnija pesma na prvom albumu grupe Mizar – iz nje progovara velegradska usamljenost, dobro poznata svima. Glavni junak, međutim, otkriva spasonosni smisao u urbanoj pustinji u kojoj živi, tamo gde ga nijedna rock ’n’ roll generacija nije ranije tražila – u duhovnosti. Ni u jednoj drugoj kompoziciji nije tako dobro dokumentovan taj emotivni skok iz nečeg opipljivog, materijalnog, gradskog – u nešto spiritualno i večno; iz pada u očaj – u potragu za unutrašnjim mirom.

Kompozicija „Gradot e nem“ označava trenutak kad je rock muzika nastala u našim krajevima svesno pokušala da dosegne vanvremensku dimenziju. Duhovnost je bila pratilac rock’n’rolla odavno, ali nikad tako eksplicitno nije pretendovala da zauzme mesto njegove osnovne poruke, kao u delu ovih makedonskih grupa, a posebno Mizara, i kasnije Anastasie. I to je sve bilo mnogo pre pojave „hrišćanskog rocka“, danas lukrativnog podžanra.

Za ovo postoji objašnjenje. Jasno je da su godine od sredine osamdesetih do sredine devedesetih bile godine velikog traženja za dobar deo misleće mlade generacije – tada su na globalnom nivou stvoreni indie rock u Velikoj Britaniji i alternativni rock u SAD, a slično se dešavalo i u SFRJ, sa samoniklom pojavom prvih pravih nezavisnih bendova, izdavača, radio emisija, prodavnica, organizatora koncerata i menadžera, što ova kolumna pokušava da mapira. Bilo je to „gluvo doba“ kad je u pitanju mogućnost mladalačkog samoiskazivanja, jer je muzički biznis bukvalno sve pretvarao u robu, istog trenutka kad bi se nešto novo na ulici smislilo – od rapa, breakedancea i grafita, do speed metala. Potreba za pronalaženjem svog izraza tim je bila veća. Setimo se samo da je baš tokom osamdesetih mladi Kurt Cobain doživeo sve loše što je privatno mogao – u rock ’n’ rollu će pokušati da nađe spas i smisao, otvoreno se sukobljavajući sa svim onim što mu je isisavalo dušu, i početkom devedesetih kreirajući od grungea opšti pogled na visoko-korporatizovani svet, sa kojim se fatalno sudario kao umetnik. Na istom tragu su bili i pomenuti makedonski bendovi, u svojoj usamljeničkoj potrazi za smirenošću kroz spoznaju nečeg svetog, što negde mora postojati… u vreme opšte banalizacije, dok su se sve institucije i sistemi urušavali.

I to je ono što često zaboravlja: godine 1976, u vreme borbe punk generacije protiv sistema koji nam je oduzimao sva svojstva još i pre nego što bi ih stekli – Sistem je stvarno funcionisao. Velike institucije na kojima je počivalo društvo su delovale monolitno, neuništivo i kao da će zauvek trajati, uprkos vidljivim naprslinama… Škola, policija, vojska, crkva, novac, porodica, radno mesto – ostavljale su utisak večite klopke, koje će nas zauvek zarobiti i onemogućiti da izaberemo svoj put i uradimo sa sobom ono što smo želeli. Punk je zato bio borba ne samo za slobodu, nego i za goli život vredan življenja… Ali u vremenu koje je usledilo, naročito posle pada Berlinskog zida 1989, postalo je polako jasno da većina tih institucija zapravo ničemu ne služi – one su se rušile same od sebe, raspadale, ubrzano korumpirale, i više niko nije imao ni najmanje poverenja u njih… ko je to bolje osetio nego bivši Jugosloveni?

Zato je jedini prirodni put dalje koji se organski nametnuo bio – unutrašnja potraga za smislom. Kao i Cobain, tako su i Mizar, Anastasia i ostali, krenuli stazom koji nije više uključivala nijednu zvaničnu instituciju, jer su sve one u međuvremenu postale kulise.

ROCK BAND KAO MESTO ZA MOLITVU

Rock band je za Mizar postao mesto na kome se dešava molitva.

Pored “Devojka od bronza”, koja otvara njihov prvi album, još nekoliko pesama govorilo je o tom mističnom iskustvu, na usporen, ritualan način dočaravajući spiritualnu potragu za sobom u urbanoj pustari: iza “Gradot e nem”, slede, jedna za drugom, “Hoden že”, “Istekuvam”, te “Zlatno sonce” (obrada folk klasika “Zajdi, zajdi”). Sve su bile grupisane na drugoj strani ploče, koncepcijski slično remek-delu “Closer”, sastava Joy Division, koje je takođe na svojoj B strani nudilo drugačiju viziju naše egzistencije i svojevrsno otkrovenje.

“Gradot e nem” nas uvodi u ovu temu ritualnim udarcima bubnjeva, tenzija potom polako raste do grandioznih dimenzija, dok se glas pevača izdvaja kao vodič kroz bespuće u kome postoji samo očajanje. Numera u prvom delu postavlja pitanja, potom se zaustavlja negde na polovini, da bi nam narator u nastavku ponudio razrešenje kroz obraćanje božanskom prisustvu. Njegovo obraćanje je iskreno i skromno – on samo moli da ga neko sasluša, jer oseća da bi i sam razgovor bio lek.

“Gradot e nem” je večna potraga za utehom.

Pesma “Gradot e nem” je snimana kad i cela ploča, od januara do aprila 1988, u studiju Tivoli, Ljubljana. Postava je bila: Goran Tanevski (vokal), Gorazd Čapovski (gitara), Boris Georgiev (bubnjevi), Sašo Krstevski (bas) i Katerina Veljanovska (klavijature). Producent je bio Goran Lisica – Fox, snimatelj Janez Križaj, dizajn je potpisao Jane Štravs, a koncept omota su uradili Sergej Damovski, Violeta Čapovska i Dejan Rusimović. Album je objavljen 18. maja 1988.

NE PORIČUĆI INDIVIDUALNOST I SLOBODU VOLJE

Potpisnik je prvi put gledao Mizar kad su sa još nekoliko finalista sa izdanja subotičkog festivala “Omladina” 1987, kasnije nastupili u Domu omladine Beograda u obliku digesta – svako je svirao po nekoliko numera. Bio sam oduševljen nastupom, posebno moćnim glasom i pojavom Tanevskog i njegovim udarima u gong koji je stajao sa strane, kao i sjajnom, sugestivnom kombinacijom mračne gitare Čapovskog i tribalnih perkusija. Sa jednogodišnjom karijerom u novinarstvu iza sebe, ispoljio sam neviđenu drskost i nekako ušao u backstage, upoznavši se tom prilikom sa Gorazdom Čapovskim – tako sam došao u priliku da ga pitam odakle im te inspiracije, očigledno iz vizantijskog pevanja, na šta mi je on rekao da oni nemaju toliko veze sa religijom, ali da Aporea ima. Pomenuli su ime Aporea par puta, a ja sam shvatio da je u pitanju neki tajni pokret o kome ništa nismo znali (u pitanju je bila Apokrifna Realnost, buduća Anastasia, koju je predvodio Goran Trajkovski, čiji uticaj na Mizar je značajno doprineo izgradnji njihovog stila u kratkom periodu dok je bio njihov član – u Subotici i pre samog snimanja albuma). Tek, imao sam priliku da im posle prvog nastupa u Beogradu lično čestitam, iskreno oduševljen nečim potpuno novim što sam čuo, i to zaista novim unutar svetskog rock stvaralaštva – a da je poteklo sa ovih prostora.

Emocija koju su Mizar doneli, osvetljavala je trenutak  u kome smo živeli i stavljala haotična dešavanja oko nas u drugačiji kontekst.  Njihova vera u veru bilo je umetnički snažno izrečena i sasvim dovoljna da nas natera da zastanemo i razmislimo.

U međuvremenu se Mizar pretvorio u trajno regionalno dobro. Debi im je pre par meseci luksuzno reizdat na vinilu, dok grupa još uvek postoji i radi, najavljujući novo izdanje, danas potpuno u trendu sa najsvežijim planetarnim naraštajem darkwave sastava. Kroz šest faza rada i česte promene članova, do danas su ostali bend u stalnoj potrazi za smislom, bend koji postavlja pitanja, a ne neko ko nudi lake odgovore.

Dragan Ambrozić

“Gradot e nem” (verzija sa debi albuma Mizar)

Gorazd Čapovski je nedavno izjavio: “Naš cilj je bio da napravimo autentični istočni rock. Zapadni rock – engleski – moderna je muzika sa blues elementima i anglosaksonskim folklorom. Mi smo zamenili to sa balkanskim folklorom i vizantijskom muzikom. Mizar je hibrid.”

(intervju Lane Nanovski, za Euronews Srbija)

Градот е нем (1988)

Градот е нем
На моите прашања
Градот е нем
На моите повици
Погледни го
Моето бледо лице
Насмевот мој
Поладен од мраз

Услыши мя
Яко Твой отрок аз есмь
Услыши мя
Из глубины воззвах к Тебе
Услыши мя
Вонми гласу моления моего
Услыши мя
И вопль мой к Тебе да придет
Услыши мя
В онь же аще день скорблю
Услыши мя
В онь же аще день призову Тя
Услыши мя
Скоро услыши мя
Услыши мя
И не отврати лица Твоего от мене

(prva strofa na makedonskom jeziku, druga na crkvenoslovenskom)

Prevod:

Grad je nem
Na moja pitanja
Grad je nem
Na moje pozive
Pogledaj to
Moje bledo lice
Moj osmeh
Hladniji od leda

Čuj me
Jer ja sam Tvoje dete
Čuj me
Zvao sam te iz dubine
Čuj me
Čuj moj glas koji se moli
Čuj me
I neka do Tebe dođe moj glas
Čuj me
Jer ja tugujem po ceo dan
Čuj me
Jer te zovem ceo dan
Čuj me
I ne skrivaj lice Tvoje od mene