“Šta je bio rock’n’roll ili društvena poruka rok muzike (1965. – 1975.)” naziv je nove kolumne koju će za Music Box u sljedećih godinu i pol dana pisati naš redovni kolumnist i suradnik Dragan Ambrozić, legendarni glazbeni kritičar, novinar, publicist, promotor i urednik programa Odjela za umjetničko stvaralaštvo Doma omladine u Beogradu. Nastavak je ovo suradnje i s našim stalnim sponzorom, Neo-dentom iz Gradiške u Bosni i Hercegovini.
“Još uvek se svi pozivaju na nasleđe rok kulture, kad hoće da kažu da su moralno ispravni, koliko god se tvrdilo da je rokenrol stvar prošlosti. Ta moralna ispravnost se zasniva na herojskom mitu po kome je roker neko ko je proživeo ono što propoveda, drugim rečima – da stoji iza onoga o čemu govori u svojim pesmama. U tome najbolje vidimo do koje mere je rokenrol postao deo opšteg svetskog kulturnog nasleđa. Nažalost, u poslednjih trideset godina uložen je veliki napor da se ono što je njegova zaostavština pretvori u ideologiju, u dogmu koja se ne može preispitavati, a koja je približna tzv. liberalnim društvenim vrednostima – i time je zamagljena suština ‘rokenrol iskustva’, koje je uvek dovodilo u sumnju uvrežena i nepomerljiva shvatanja, te apelovalo na nas da verujemo samo sami sebi i svom ličnom iskustvu. Rokenrol postaje lično životno iskustvo tek kad i ako postane deo ličnog odrastanja, koje nas uči da mislimo svojom glavom i preuzimamo odgovornost za sve što radimo, bez oslanjanja na spoljne autoritete. Zrela ličnost koja je doživela i preživela razne stvari u životu, pa i pogubne – bio bi ideal rokera kao javne ličnosti”, kaže Dragan Ambrozić u uvodnom pojašnjenju svoje kolumne u kojoj će pisati o glazbenicima Bobu Dylanu, Jimiju Hendrixu i Janis Joplin te grupama The Beatles, The Rolling Stones, Pink Floyd, The Doors, Led Zeppelin, Black Sabbath, The Animals, The Who, Fleetwood Mac, The Mamas & the Papas, Jefferson Airplane i Steppenwolf. Svi su oni dio razdoblja od 1965. do 1975. godine, odnosno desetljeća kojemu se posvećuje Ambrozić u svojoj novoj kolumni, odnosno pjesmama koje su popularizirale to razdoblje.
“Osnovni nauk ovih numera bio je da popularna muzika – čitaj: umetnost za milione – u industrijskim vremenima XX. veka, može i treba da igra ulogu artističke refleksije društva i moralnog svedočanstva o svom dobu. Ali ne i da služi bilo kakvim konkretnim političkim ciljevima, ukoliko ne želi da uruši sopstvenu autentičnost. Zato rokenrol ni danas ne može i ne treba da bude deo nikakve političke agende, kako mu se to ponekad natovaruje na vrat, posebno u burnim vremenima kakva su ova. Sve to piše u tekstovima pesama na koje vam skrećemo pažnju u ovom nizu, pokušavajući da mapiramo šta je bila osnovna poruka rokenrola u njegovim ‘zlatnim godinama’ i kako i zbog čega je on postao autonomna društvena snaga, čijeg uticaja su se pribojavale sve strukture vlasti, bez obzira na ideološki predznak. Možda u ono vreme nije bilo potrebe za ovakvim pričama, ali danas, kad je sve podložno brzoj prolaznosti i muzika se dirigovano svodi na površnu zabavu, i ovim pesmama kao da je namenjena ista sudbina – veoma su prisutne na YouTubeu i streaming servisima, ali se pretvaraju u deo neobaveznih ‘oldies’ playlista, te im preti zaborav koji je njihov pravi smisao bio. Digitalizovano društvo u kome živimo donosi nova pravila i norme u kojima živimo. U njima nikakva autentičnost više nije važna, sve bledi pred moćima kopije. Zato ni društvena poruka rokenrola nije više tako moćna kao nekada – u novom svetu u kome živimo, sve se može zameniti nečim ‘sličnim’. Ipak, u ovim pesmama su zabeležene naše Odiseje XX. veka, naše priče koje prenosimo pokolenjima koja dolaze za nauk i proučavanje, nadajući se da neka od ovih iskustava sadrže odgovore za uvek tako neizvesnu budućnost”, pojašnjava Ambrozić.
O kojim pjesmama se radi saznat ćete ako budete pratili Music Box. Kolumna Dragana Ambrozića, kao i u zadnjim izdanjima, izlazi svake zadnje nedjelje u mjesecu. Prva na redu je nedjelja, 25. siječnja. Sve njegove dosadašnje kolumne možete potražiti OVDJE.