Možda nekom zvuči prejako rečenica “šta je bio rokenrol”, zbog upotrebljenog prošlog vremena. No, po svim tržišnim pokazateljima – u post-kovid periodu rock’n’roll kao žanr mnogo bolje prodaje stare ploče nego nove. Tokom 2024., od 25 najprodavanijih albuma rock muzike po Billboardu, 20 su bila reizdanja. To je bio konkretan povod da se osmisli ova kolumna. Ali, pravi razlog je pitanje definicije rock’n’rolla kao životnog iskustva koja nigde ne postoji na papiru i već se polako zaboravlja.
Još uvek se svi pozivaju na nasleđe rock kulture, kad hoće da kažu kako su moralno ispravni, koliko god se tvrdilo da je rock’n’roll stvar prošlosti. Ta moralna ispravnost se zasniva na herojskom mitu po kome je rocker neko ko je proživeo ono što propoveda, drugim rečima – da stoji iza onoga o čemu govori u svojim pesmama. I onda i danas, to je bila retkost.
U tome najbolje vidimo do koje mere je rock’n’roll postao deo opšteg svetskog kulturnog nasleđa. Nažalost, u poslednjih tridesetak godina uložen je veliki napor da se ono što je njegova zaostavština pretvori u ideologiju, u dogmu koja se ne može preispitavati, a koja je na silu ugurana u tzv. liberalne društvene vrednosti. Time je zamagljena suština “rock’n’roll iskustva”, što je uvek dovodilo u sumnju uvrežena i nepromenljiva shvatanja, te apelovalo na nas da verujemo samo sami sebi i svom uvidu u stvari. Rock’n’roll postaje lično životno iskustvo tek kad i ako postane deo ličnog odrastanja, koje nas uči da mislimo svojom glavom i preuzimamo odgovornost za sve što radimo, bez oslanjanja na spoljne autoritete. Zrela, autonomna ličnost, koja je doživela i preživela razne stvari u životu, pa i pogubne – bio bi ideal rockera i kao javne i kao privatne ličnosti, te predmet posebnog pop kulturnog mita.
Osnovni nauk ovih numera o kojima ćemo čitati, bio je da popularna muzika – čitaj: umetnost za milione – u industrijskim vremenima XX. veka može i treba da odigra ulogu artističke refleksije društva i moralnog svedočanstva o svom dobu. Ali ne i da služi bilo kakvim konkretnim političkim ciljevima, ukoliko ne želi da uruši sopstvenu autentičnost. Zato rock’n’roll ni danas ne može i ne treba da bude deo nikakve konkretne dnevne političke agende, kako mu se to ponekad natovaruje na vrat, posebno u burnim vremenima kakva su ova.
Sve to piše u tekstovima pesama na koje vam skrećemo pažnju u ovom nizu, pokušavajući da mapiramo šta je bila osnovna poruka rock’n’rolla u vremenima kada je on zaista bio važan, njegovim “zlatnim godinama”, i kako i zbog čega je on postao autonomna društvena snaga, čijeg uticaja su se pribojavale sve strukture vlasti, bez obzira na ideološki predznak.
Možda u ono doba nije bilo potrebe za ovakvim pričama, ali danas, kad je sve podložno brzoj prolaznosti, i muzika se dirigovano svodi na površnu zabavu. Ovim pesmama kao da je namenjena ista sudbina – veoma su prisutne na YouTubeu i streaming servisima, ali se pretvaraju u deo neobaveznih “oldies” playlista, te im preti zaborav u vezi s tim koji je njihov pravi smisao bio. Digitalizovano društvo u kome živimo donosi nova pravila i norme kakve živimo. U njima nikakva autentičnost više nije važna, sve bledi pred moćima kopije. Zato ni društvena poruka rock’n’rolla nije više tako moćna kao nekada – u našem novom svetu, naizgled sve se može zameniti nečim “sličnim”. Pa i mi sami.
Ipak, u ovim pesmama ostaju zabeležene naše Odiseje XX. veka, naše priče koje prenosimo pokolenjima što dolaze za nauk i proučavanje, nadajući se da neko od ovih iskustava sadrži odgovore za uvek tako neizvesnu budućnost.
ROCK ‘N’ ROLL GENERACIJA
The Who – “My Generation” (1965.)
Pesma grupe The Who – „My Generation“ himna je svake mlade generacije. Rock ’n’ roll je doneo dotad nepoznatu generacijsku solidarnost među tinejdžerima. Ali, koliko god da ih je on povezivao, do sredine šezdesetih postalo je jasno da tu postoji još nešto više, što do tog časa nije postojalo. Ono što je bilo nagoveštavano, konačno se obistinilo. Tinejdžeri su odbili da slušaju odrasle.
Rock ’n’ roll je najpre povezao tinejdžere, a potom im pružio samosvest, da tako povezani mogu da promene nešto oko sebe. „My Generation“ po prvi put proglašava da su tinejdžeri svesni toga. I da znaju kako ovim činom uzimaju na sebe odgovornost da izmene društvo iznutra. Kroz drugačije ponašanje, pogled na svet, izgledanje, oblačenje i odnose među ljudima.
Bolji svet je bio njihov. Rock ’n’ roll ga je precizno opisivao. Kako onda ne poverovati da je on tu, iza ćoška?
NEVIĐENO I NEČUVENO
Londonski bend The Who oformljen je 1964, i objavio je samo dva singla („I Can’t Explain“ i „Anyway, Anyhow, Anywhere“), pre nego što je snimio „My Generation“. Sastav su činili glavni vokal Roger Daltrey, gitarista i pevač Pete Townshend, bas gitarista John Entwistle i bubnjar Keith Moon. Danas se The Who smatraju jednim od najuticajnijih rock bendova svih vremena, sa više od 100 miliona prodatih ploča.
Deo ikoničnosti The Who svakako je činila njihova apsolutna nekontrolisanost. Oni su bili prvi pravi veliki „opasni“ momci u svetu rock ’n’ rolla, koji su to naglašavali. The Beatles su bili dragi momci iz komšiluka, sa očaravajućom muzikom koja se stalno menjala, The Rolling Stones su se oslanjali na seksualni imidž bluesa, ali The Who su bili ona nedestilisana, čista gradska rock ’n’ roll ekipa. Govorili su jezikom kojim se govorilo na ulicama. Izgledali su kao opaki momci iz kraja. Ponašali su se kao da su uvek spremni da se pobiju. Ponekad i među sobom.
I stvarno, delovalo je da posebno Townshendu i Moonu niko ne sme da priđe, jer „ne daju ne sebe“ i ne prihvataju nepravde. Na koncertima su za sobom ostavljali krš i lom, pošto bi redovno okončavali nastup Peteovim lomljenjem gitare i Keithovim razbijanjem bubnjeva, uz apsolutnu euforiju u publici. Bio je to trenutak kog su svi očekivali – rušenje kulisa.
The Who su bili onaj dugoočekivani, iskonski rock ’n’ roll bend, koji će izraziti mnogo toga što danas poznajemo kao rock kulturu.
NADAM SE DA ĆU UMRETI PRE NEGO ŠTO OSTARIM
Sve u kompoziciji „My Generation“ bilo je drugačije i neočekivano: pevač kao da govori potpuno neprilagođeno, muca i ispada iz teksta dok peva; neobično dugačak, divljačan džezerski improvizovan bas solo nalazi se u sred ovog hita; krasi ga i finalna bubnjarska tačka, koja otelotvoruje eksplozivnu silovitost emocija mlade generacije; na kraju se sve završava u buci izazvanoj feedbackom, što je najraniji primer upotrebe ove tehnike. „My Generation“ ne ostavlja sumnju da je tu da promeni pravila.
Krljanje benda i zamuckivanje pevača – izraz je koji nemilosrdno tačno, bez ikakvog ulepšavanja, opisuje disfunkcionalnu priprodu egzistencije mladog čoveka. Stihovi još i manje ostavljaju mesta nedoumicama: oni predstavljaju spisak primedbi koje stariji upućuju mladima. Utisak je nepodnošljiv.
I onda dolazi gorka tvrdnja koja zauvek definiše mesto mlade generacije na svetu i u istoriji:
„I hope I die, before I get old“
To je spoznaja da za mlade nema budućnosti u ovakvom poretku stvari. Najava „no future“ Sex Pistolsa. Istovremeno, i poziv da sami nešto promenimo.
Muzika The Who je, na neki način, bila punk pre punka, po svom potencijalu da sruši dogovorene kulise javnog života. Ali nije li sav rani rock ’n’ roll u ušima onih koji su ga tada slušali, bio kao punk pre punka?
NAJVEĆI HIT
Ne treba naglašavati koliko je ovo sve zajedno bilo drugačije od umivene pop muzike koja je vladala top listama tog doba. Prirodno – bila je to muzika drugačijih.
“My Generation”, autora Petea Townshenda, snimljena je 13. oktobra 1965. u Studiju IBC u Londonu. Objavljena je kao singl već 29. oktobra 1965, dospevši ubrzo na drugo mesto engleske liste singlova – do dan danas to je ostao njihov najbolje plasirani hit.
Postoji ne sasvim proverena priča da je Townshend napisao ovu numeru kao reakciju na informaciju kako je majka kraljice Elizabete II zahtevala da se njegov automobil ukloni sa ulice kojom se često vozila, jer ju je uznemiravao – radilo se o pogrebnom vozilu marke Packard iz 1935 (u tom trenutku svakako jeftinom i polovnom). No, direktna poetska inspiracija bez sumnje je stvar po imenu „Young Man’s Blues“ iz 1957, Mose Allisona, u rokerskim krugovima veoma cenjenog američkog jazz i blues pijaniste, u kojoj se lamentira nad sudbinom mladog čoveka – The Who su je izvodili i uživo.
Producent Shel Talmy – takođe Amerikanac, već poznat po radu sa The Kinks – insistirao je da se čuveno mucanje Rogera Daltreya obavezno zadrži, mada je do njega sasvim slučajno došlo. Sam Daltrey je objasnio da je bio izuzetno nervozan na snimanju, jer nije stigao da proba kompoziciju, a potom sve vreme nije sebe čuo šta peva u lošim monitorima, te je improvizujući pokušavao da uklopi reči sa muzikom, dok je bend već uveliko svirao „My Generation“ u studiju. Producent je odmah rekao da je zabeleženi snimak upravo ono što su tražili, kasnije izjavivši da je to „jedna od onih srećnih slučajnosti“.
Townshend je u intervjuu za magazin Rolling Stone, dvadeset godina kasnije, zaključio da je „My Generation“ pesma o „nalaženju svog mesta u društvu“, i tome se nema šta dodati.
GENERACIJSKA SOLIDARNOST
Ova pesma kao da je bila dugoočekivana, „visila je u vazduhu“ već neko vreme.
Uznemireni duhovi Boba Dylana, The Beatlesa i The Rolling Stonesa pokrenuli su priču o novom naraštaju koji donosi promenu, govoreći u aluzijama: postalo je neophodno da neko direktno poentira jednom pesmom – proglasom.
The Who su u tom trenutku bili najvidljiviji deo Mod pokreta. Teško je reći ko je prvi počeo, ali jasno je da su mladi u Engleskoj sa posleratnim rastom ekonomije počeli da prave svoje potkulture i traže nove načine da oblikuju sopstvenu sudbinu. Početkom šezdesetih, najticajniji su bili „rokeri“ i „modovi“, koji su znali i da se dobro potuku kad se negde susretnu. „Rokeri“ su se smatrali grubim momcima i nosili su crne motorciklističke kožne jakne, insprisani buntovničkim izgledom Marlona Branda iz filma „The Wild One“. „Modovi“ su uživali u sofisticiranim stvarima, kao što su italijanski espreso, vespe i lambrete, potom afroamerički soul, jazz i R&B muzika, te posebno dobra moda – ipak, i „modovi“ i „rokeri“ bili su jednako ogorčeni svojim položajem u društvu.
The Who su tom ogorčenju dali oblik koji je mogao da se prenosi dalje. Mlada generacija je do tad bila isključena iz bilo kakve vizije budućnosti, od nje se očekivalo samo da sluša. Rock ’n’ roll je to sve promenio.
Sa „My Generation“, rock ’n’ roll je postao jedini slobodan medij preko koga su mladi mogli da saopšte svoju istinu o svetu u kome živimo. Bila je to autentična kulturna revolucija odozdo, koja je promenila smisao pop muzike u godinama koje su dolazile.
The Who – “My Generation”
People try to put us d-down (talkin’ ’bout my generation)
Just because we g-get around (talkin’ ’bout my generation)
Things they do look awful c-c-cold (talkin’ ’bout my generation)
I hope I die before I get old (talkin’ ’bout my generation)
This is my generation
This is my generation, baby
Why don’t you all f-fade away? (Talkin’ ’bout my generation)
And don’t try dig what we all s-s-say (talkin’ ’bout my generation)
I’m not trying to cause a big s-s-sensation (talkin’ ’bout my generation)
I’m just talkin’ ’bout my g-g-generation (talkin’ ’bout my generation)
My generation
This is my generation, baby
My, my dirty generation
Why don’t you all fade away? (Talkin’ ’bout my generation)
Don’t try d-dig what we all s-s-say (talkin’ ’bout my generation)
I’m not trying to cause a big sensation (talkin’ ’bout my generation)
I’m just talkin’ ’bout my g-g-generation (talkin’ ’bout my generation)
This is my generation
This is my generation, baby
My, my, my, my generation
People try to put us d-down (talkin’ ’bout my generation)
Just because we g-g-get around (talkin’ ’bout my generation)
Things they do look awful c-c-cold (talkin’ ’bout my generation)
I hope I die before I get old (talkin’ ’bout my generation)
This is my generation
This is my generation, baby
My, my, my, my, my ge-ge-generation
Talkin’ about my generation
(Talkin’ ’bout my generation) my generation
(Talkin’ ’bout my generation) talkin’ about
(Talkin’ ’bout my generation) this is what I’m talkin’
(Talkin’ ’bout my generation) talkin’ about
(Talkin’ ’bout my generation) I’m talkin’ ’bout my ge-generation
(Talkin’ ’bout my generation) baby