Možda nekom zvuči prejako rečenica “šta je bio rokenrol”, zbog upotrebljenog prošlog vremena. No, po svim tržišnim pokazateljima – u post-kovid periodu rock’n’roll kao žanr mnogo bolje prodaje stare ploče nego nove. Tokom 2024., od 25 najprodavanijih albuma rock muzike po Billboardu, 20 su bila reizdanja. To je bio konkretan povod da se osmisli ova kolumna. Ali, pravi razlog je pitanje definicije rock’n’rolla kao životnog iskustva koja nigde ne postoji na papiru i već se polako zaboravlja.
Još uvek se svi pozivaju na nasleđe rock kulture, kad hoće da kažu kako su moralno ispravni, koliko god se tvrdilo da je rock’n’roll stvar prošlosti. Ta moralna ispravnost se zasniva na herojskom mitu po kome je rocker neko ko je proživeo ono što propoveda, drugim rečima – da stoji iza onoga o čemu govori u svojim pesmama. I onda i danas, to je bila retkost.
U tome najbolje vidimo do koje mere je rock’n’roll postao deo opšteg svetskog kulturnog nasleđa. Nažalost, u poslednjih tridesetak godina uložen je veliki napor da se ono što je njegova zaostavština pretvori u ideologiju, u dogmu koja se ne može preispitavati, a koja je na silu ugurana u tzv. liberalne društvene vrednosti. Time je zamagljena suština “rock’n’roll iskustva”, što je uvek dovodilo u sumnju uvrežena i nepromenljiva shvatanja, te apelovalo na nas da verujemo samo sami sebi i svom uvidu u stvari. Rock’n’roll postaje lično životno iskustvo tek kad i ako postane deo ličnog odrastanja, koje nas uči da mislimo svojom glavom i preuzimamo odgovornost za sve što radimo, bez oslanjanja na spoljne autoritete. Zrela, autonomna ličnost, koja je doživela i preživela razne stvari u životu, pa i pogubne – bio bi ideal rockera i kao javne i kao privatne ličnosti, te predmet posebnog pop kulturnog mita.
Osnovni nauk ovih numera o kojima ćemo čitati, bio je da popularna muzika – čitaj: umetnost za milione – u industrijskim vremenima XX. veka može i treba da odigra ulogu artističke refleksije društva i moralnog svedočanstva o svom dobu. Ali ne i da služi bilo kakvim konkretnim političkim ciljevima, ukoliko ne želi da uruši sopstvenu autentičnost. Zato rock’n’roll ni danas ne može i ne treba da bude deo nikakve konkretne dnevne političke agende, kako mu se to ponekad natovaruje na vrat, posebno u burnim vremenima kakva su ova.
Sve to piše u tekstovima pesama na koje vam skrećemo pažnju u ovom nizu, pokušavajući da mapiramo šta je bila osnovna poruka rock’n’rolla u vremenima kada je on zaista bio važan, njegovim “zlatnim godinama”, i kako i zbog čega je on postao autonomna društvena snaga, čijeg uticaja su se pribojavale sve strukture vlasti, bez obzira na ideološki predznak.
Možda u ono doba nije bilo potrebe za ovakvim pričama, ali danas, kad je sve podložno brzoj prolaznosti, i muzika se dirigovano svodi na površnu zabavu. Ovim pesmama kao da je namenjena ista sudbina – veoma su prisutne na YouTubeu i streaming servisima, ali se pretvaraju u deo neobaveznih “oldies” playlista, te im preti zaborav u vezi s tim koji je njihov pravi smisao bio. Digitalizovano društvo u kome živimo donosi nova pravila i norme kakve živimo. U njima nikakva autentičnost više nije važna, sve bledi pred moćima kopije. Zato ni društvena poruka rock’n’rolla nije više tako moćna kao nekada – u našem novom svetu, naizgled sve se može zameniti nečim “sličnim”. Pa i mi sami.
Ipak, u ovim pesmama ostaju zabeležene naše Odiseje XX. veka, naše priče koje prenosimo pokolenjima što dolaze za nauk i proučavanje, nadajući se da neko od ovih iskustava sadrži odgovore za uvek tako neizvesnu budućnost.
SAN O SLOBODI
The Mamas & The Papas – “California Dreamin’” (1965.)
Dozvoljeno je sanjati.
Neko je lepo rekao da je pop muzika – nostalgija za onim što se još nije dogodilo.
Na samom kraju 1965. godine – koja se u retrospektivi ispostavlja kao najava svega velikog u rock ‘n’ rollu – pojavila se još jedna pesma što je nadrasla njegove estradne prapočetke i otvorila sasvim novo istorijsko poglavlje u pop muzici.
Prva spoznaja da se nešto važno događa u Kaliforniji bio je singl sastava The Mamas & The Papas “California Dreamin’” (“Sanjajući Kaliforniju”). I, mada je zapravo nastao kao rezultat smrzavanja dvoje mladih kalifornijanaca po njujorškoj ciči zimi još 1963. (autori John i Michelle Philips zaista su imali to neprijatno iskustvo), ovaj song je vrlo brzo postao himna rock generacije za koju je Kalifornija postala sinonim za obećani raj. Tamošnje čuveno “leto ljubavi” 1967. – temeljni mitski događaj u pretvaranju rock kluture u globalni omladinski pokret – bilo je sanjano bar dve godine ranije.
“California Dreamin’” tako je postala najava velikih događaja koji su usledili, zajednički san o zemlji u kojoj će konačno biti ostvarena želja da čovek bude samo svoj, i živi po svojim pravilima. Himna čežnje za lepšom, boljom i pravednijom egzistencijom. Pesma za sve koji žele nešto više od života.
Pesma koja nam je ostala kao zavet da se zauvek sanja o slobodi.
MOLITVA ZA BOLJU BUDUĆNOST
Ono što, bez svake sumnje, čini “California Dreamin’” vanvremenskom, tri su činjenice: nostalgija u stihovima koja govori o nekom lepšem mestu na kome bismo želeli da budemo, a to je osećanje koje je svako imao kad se našao u nekom životnom škripcu; žensko – muški dijalog, skriven u međuigri zida harmonizovanih ženskih vokala, koji se diže u pozadini već dovoljno nezaboravnog ispovednog muškog vodećeg glasa; I, konačno, produženi solo na alto flauti što nas dotiče negde u dubini duše, neznano kako, uznoseći ovu kompoziciju u neslućene sfere večnih iskaza.
Reči vape da čovek nađe sebe. Opisuju besciljno lutanje po zimskom gradu, dok su “svi listovi smeđi, a nebo sivo”, koje se završava nezaboravnom scenom neplaniranog ulaska u crkvu gde pripovedač pada na kolena i pretvara se da se moli, da bi se ugrejao. Ima li neutešnijeg prizora u istoriji pop muzike?
Svaki put kad slušamo “California Dreamin’” svi ovi delovi kompozicije slivaju se u neverovatno filmičnu priču o ličnom iskustvu sa teskobom koje smo i sami imali – saterani u ćošak na nekom mestu na kome ne želimo da budemo, zamišljamo mesto na kome je sve bolje. Optimizam se ipak probija iz sete, optimizam koga ništa ne može da ugasi, nada da je negde drugde sve onako kako treba.
Pesma je to koja je potrebna svakom. Budući da veliki deo čovečanstva ni sad ne živi onako kako bi želeo, niti tamo gde bi želeo, vrata su uvek otvorena za to da se mašta o mestu na kome se želje možda mogu ispuniti.
Ovo je molitva za bolju budućnost.
TAJNA LJUBAVNA PESMA
Kao i svaka velika pesma i “California Dreamin’” ima svoju tajnu.
Misterija je sadržana u čarobnom stihu, koji mine pred sam kraj, tako brzo da ga gotovo i ne primetite: “If I didn’t tell her / I could leave today” (“da joj nisam rekao / mogao bih danas da odem” … u Kaliforniju). “California Dreamin’” nam, tako, na kraju otkriva da je u srcu te nostalgije za obećanom zemljom, zapravo ljubavna dilema. Šta je ispravno učiniti? Otići ili ostati i sačekati njen odgovor? Svako ko je priznao svoja osećanja nekome i morao da sačeka odgovor, zna šta ovo znači i kakav je osećaj u pitanju. Najradije biste pobegli, da vas nema na kugli zemaljskoj…
Šta je junak pesme tačno rekao svojoj ljubavi, neće nikad biti poznato, ali je jasno da su od toga momenta bili posebnom vezom spojeni, toliko da ga je to sprečilo da se vrati u Kaliforniju, gde je bar toplo. Ali Kalifornija, zapravo, nije toliko ni važna, koliko čekanje njenog odgovora.
I svi su izgledi da bi Kalifornija, zapravo, bilo ono mesto na kome ona živi, gde god da je to – čime nam se ova stvar ukazuje kao jedna od najslađih ljubavnih pesama ikada napisanih.
NESVAKIDAŠNJI HIT
Singl “California Dreamin’” bio je ne samo prvi hit, nego i uopšte prva pesma grupe The Mamas & The Papas.
Kompoziciju je prvobitno objavio tada poznati folk pevač Barry McGuire, te iste 1965. – tu zatičemo The Mamas & The Papas kako pevaju prateće vokale, dok je čuveni solo bio izveden na usnoj harmonci. Istu instrumentalnu podlogu grupa je zatim iskoristila za svoju verziju numere, koju je snimila novembra meseca u studiju United Western, Holivud, Los Anđeles. Na njoj se pojavljuju u svom klasičnom sastavu: Denny Doherty – vodeći i prateći vokali, Cass Elliot – prateći vokali, John Phillips – akustična gitara i prateći vokali, Michelle Phillips – prateći vokali. Poznati jazzer Clifford Everett “Bud” Shank Jr. navodno je uleteo i snimio legendarni solo na flauti kao improvizaciju na licu mesta, u nastupu genijalnog nadahnuća koje se dešava jednom u karijeri. Ostatak sastava poznatog pod imenom The Wrecking Crew, činili su sve sami najprobraniji tadašnji losanđeleski studijski muzičari: Hal Blaine – bubnjevi, Larry Knechtel – klavir, Joe Osborn – bas, te izuzetni P. F. Sloan – tvorac nezaboravnog elegičnog uvoda na akustičnoj gitari. Produkciju ove nesvakišanje koncentracije talenata potpisuje njihov menadžer Lou Adler, a snimatelj je bio Bones Howe.
“California Dreamin’” po svemu je jedinstveno umetničko delo u pop muzici. Nikad ni pre, ni posle nije postojala takva kompozicija. Žanr kome pripada mogao bi se nazvati ne-tipičnom baladom. Način na koji je P. F. Sloan otvara svojom gitarskom minijaturom bliži je klasičnoj muzici, nego bilo kojoj pop formi. Monolitno slaganje glasova koje gradi dramatiku kompozicije, takođe ranije nije postojalo u pop formi – The Mamas & The Papas su ga doneli iz folka, i pretvorili ne samo u svoj zaštitni znak, već u zaštitni znak čitavog doba, izražavajući njime nevinu veru u zajedništvo svih ljudi, u novoj stvarnosti rock kulture u nastajanju. Tu nepokolebljivu veru sadržanu u ovim glasovima, Bud Shank je svojom zaumnom solo deonicom na flauti – koja kao da je preko cool jazza došla direktno od Gershwina – odveo u oblast univerzalnih ljudskih samospoznaja, u koje svaka nova generacija želi da veruje, pomerajući pesmu u oblast iskonskog, neprepričljivog suočavanja sa sobom.
“California Dreamin’” široko je prihvaćena kao jedna od najpopularnijih pesama šezdesetih, i najpoznatija koju potpisuju The Mamas & The Papas. Danas je to njihova najstrimovanije numera na Spotify, mada je svojevremeno dogurala tek do mesta broj 4 na Billboardovoj top listi najprodavanijih (“Monday, Monday” je jedini njihov singl koji je došao do prve pozicije). Međutim, kumulativno provevši 17 nedelja na listi, “California Dreamin'” je ipak na kraju 1966. proglašena za najslušaniju pesmu te godine. Interesantno je napomenuti da u prvi mah uopšte nije bila zapažena u Kaliforniji, gde je lansirana na radiju, i tek ju je nacionalno poznatom učinila stanica iz Bostona, na Istočnoj obali SAD.
SAN ZA SVA VREMENA
Postoje mnoge verzije ove ikoničke pesme, na koju se odazivao svaki naraštaj koji je u popularnoj muzici tražio neke svoje odgovore. Najpoznatije su ostavile grupa America, The Beach Boys i Jose Feliciano. Ipak, najveći omaž joj je s ljubavlju i razumevanjem priredio sjajni honkoški reditelj Wong Kar-wai u filmu “Chungking Express” (1994) – oko “California Dreamin’” se vrti dobar deo radnje, ona simbolizuje želju mlade žene da ode negde iz mračnog Hong Konga i uradi nešto veliko sa sobom. Na taj način povezuje ljubavnike koji se traže. Bolji spomenik pesmi ne bi se mogao ni zamisliti.
The Mamas & The Papas su bili integralni deo rane rock mitologije – u vreme kad se ona tek rađala, bili su njen neizbežni, važan sastojak. Svojom zapevanošću i lepotom, te nastupom mladih ljudi koji veruju u nove ideale, ostavili su trag u srcima. Do te mere, da nije ni važno šta je bilo sa njima kasnije, posle zlatnog perioda zajedničkog stvaralaštva, što se završio internim svađama 1968.
Važno je napomenuti kako su 1967. The Mamas & The Papas pomogli da se organizuje prvi veliki rock festival – Monterey Pop Festival – kojim je započelo “leto ljubavi”. Negde u tom trenutku, John Phillips je napisao za Scotta McKenziea ogroman hit “San Francisco” – što je bila sledeća definitivna hippie himna, od koje je jača bila samo – “California Dreamin’”.
Od tad do danas, poruka koju sa sobom donosi ova pesma za sva vremena, uvek je ista: dozvoljeno je sanjati.
Sve velike stvari u životu počinju od sanjanja.
Rock ‘n’ roll je veliko svedočanstvo XX veka o tome kako smo sanjali sebe.
“California Dreamin'” (1965.)
All the leaves are brown (all the leaves are brown)
And the sky is gray (and the sky is gray)
I’ve been for a walk (I’ve been for a walk)
On a winter’s day (on a winter’s day)
I’d be safe and warm (I’d be safe and warm)
If I was in LA (if I was in LA)
California dreamin’ (California dreamin’)
On such a winter’s day
Stopped into a church
I passed along the way
Well, I got down on my knees (got down on my knees)
And I pretend to pray (I pretend to pray)
You know the preacher like the cold (preacher like the cold)
He knows I’m gonna stay (knows I’m gonna stay)
California dreamin’ (California dreamin’)
On such a winter’s day
All the leaves are brown (all the leaves are brown)
And the sky is gray (and the sky is gray)
I’ve been for a walk (I’ve been for a walk)
On a winter’s day (on a winter’s day)
If I didn’t tell her (if I didn’t tell her)
I could leave today (I could leave today)
California dreamin’ (California dreamin’)
On such a winter’s day (California dreamin’)
On such a winter’s day (California dreamin’)
On such a winter’s day