Quentin Tarantino: “Ići ću u penziju”. Sam Levinson: “Drž’ mi pivu. Imam treću sezonu Euphorije”. Ovo nije nijedan rekao, ali na to možeš svesti treći i zadnji dio priče nekad subverzivne serije. Iliti kako na kraju usrati sve što si godinama gradio.
Veze s vezom, a ni veze s mozgom. Briljatne prve dvije sezone dobile su grand finale nakon previše vremena: što zbog pandemije, što zbog smrti glumaca. A dogodio se i nesretni “Idol” (2023). Još je u međuvremenu redatelj/scenarist/frajer uposlio po hdzovskom principu pola familije u produkciji.
Psihodelični mikroskop nekad okrenut prema narkomaniji i svim društvenim boleštinama današnjice za kraj je odlučio postati tarantinovski postmodernistički vestern. Puno krvi, ali ništa mesa i ništa safta. Loše marinirano. Iskasapljeno. Vrlo doslovno.
Konci s prethodnom pričom presječeni. Likovi jeftine karikature koliko fikcijskih prethodnika toliko i današnje Amerike. Jedina brda što se tresu sise su Cassie (Sydney Sweeney) kao opsesivni motiv sezone. Uz tolike košarice i dalje je plošna. Plošna i dosadna postala je i Rue (Zendaya) kao narko mula. Jules (Hunter Shchaffer) zablicne koji put u seriji da vidimo da je još živa. Ne pokreće radnju i samo je izgubljena skupa kurva. Pojavi se i Rosalia. Ona je sad popularna pa je dobra za marketing. Jacob Elordi je valjda tražio da mu skrate muke jer frajer je u primeu pa dobiva bolje prilike od ove školske vježbe u pisanju. Guba je dio gdje njegov lik podsjeća na Dexterove žrtve. Spojler: većina glavnih likova pomre.
Bit će da je i Samu već bilo dosta, pa je zbrda-zdola scenarij nedostojan prepričavanja brže-bolje kopipejstao iz Chat GPT-ja, promptan s par Tarantinovih sinopsisa i par stillova filmova s Google Imagesa. Dobar mu je jedino direktor fotografije. Izvrsni kadrovi za screensavere.
OK za one koji gledaju iz navike i kad ne znaš kud bi sa sobom pod toplinskim valom. Ako imaš ikakav kriterij za seriju, nađi nešto drugo. Čak i osmu sezonu originalnog “Dextera”.
